Српски сион

Стр. 620

„СРПСКИ СИОН."

БР. 38

Карловцима; 34.) Анатолије ЈанковиЛ, еиископски синђел у Пакрацу; Зб.) Јован НиколиЛ у Ковину; 36.) Српска школа у Чортановци; 37) Историјско - филолошко друшшво „ДанпчиЛ " у Београду; 38.) Вељко Радојевић у Херцег-Новоме; 39.) Пучка школа у Будимци; 40.) Пучка школа у Кукурузарима ; 41.) Сима Радулови%, ратар у Дивошу; 42.) Јован МикиК, ратар у Дивошу; 43.) Мића Боркови%, ратар у Дивошу; 44.) Милинко БујиновиИ у Шишатовцу; 45.) Школа у Оиатовцу ; 46.) Потар Ј. КнежевиК, ошнтински бележник у Дивошу; 47.) Јован МилиИ, ратар у Шурјану; 48.) Љубомир Лукић, трговац у Шурјану; 49 ) Срн. девојачко друшшво у В. Вечкереку; 50.) Срп. вероисиоведна школа у Фелдварцу; 51.) Лука Плачков у Пирошу; 52.) Иван МаширевиД. богослов у Даљу; 53.) Др. Сима А. ЋириЛ у Н. Саду ; 54) Божидар Почовић, парох у Н. Саду; 55.) Паја ЂорђевиЛ, апотекар у Н. Саду; 56.) Герман ОчачиЛ. иротођакон у Карловцима; 57.) Др. Душан Симић у Н. Саду; и 58.) Пера РакиИ у Новом Саду. — Одобрени су за тим прорачуни о свима фондовима под управом матичином за годину 1892. — Примљене су од књижевнога одељења предложене награде за распис из Фондова : Јована Наке и Јована Остојића и жене му Терезије за годину 1892 — Предложени избори почасних чланова и чланова књижевног одељења одгођени су до идуће екупштине матичине. — За аитомце стииендијске закладе Павла Јовановића са годишшом стипендијом од 400 ®ор. изабрана су ова нредложена тројица: Стеван МилојчиИ, техничар III. године из Даља, Коста ЧушуковиЛ, техничар II. године из Земуна, и Никола Весин, свршени гимназиста из Парага. — Уа иишомце стиаендијске закладе Симе ЋорђевиИа. изабрани су ови: Младен НилиН, свршени гимназиста из Сенте, са годишњом стинендијом од 600 Фор. за (мушање технике; Георгије Осшојић, реалац IV. разреда из Срп. Ковина, са годишњом стипењ дијом од 500 Фор. за горњу реалку ; и Ђорђе Малешашки, реалац I. разреда, са годишњом стипендијом од 400 Фор. за доњу реалку. Најпосле је изабран одбор за оверење скушптинског занисника. — (Књижевно одељење „Матице српеке") имало је 14. (2(>.) сентембра о. г. свој сасганак, на ком је биран поднредседник и књижевни одбор. За иодиредседннка књижевнога одељења и одбора изабран је др.Илија Огњановић аа годину

дана. У књижевни одбор изабрани су ових 10 чланова: Аркадије Варађанин, др. Ђорђе Дера, Јован Грчић, Милан А. Јовановић, Стеван Лекић, Отеван Милованов, Сава Петровић, др. Милан Савић, др. Лаза Станојевић и А. Хаџић. —- Одређено је, дп, у свечаној седници књижевног одељења о светом Сави год! не 1892 држе говоре : Александар СандиЛ у спомен и славу пок. почасном члану дру Фрањи МиклошиИу, а др. Милан Савић у спомен пок. чиану књиж. одељења и сликару Новаку РадониЛу. — Скушнтином одобрени прорачун за год. 1892. о књижевним Фондовима : „Матице српске," Јована нл. Наке и Петра Коњевића — узети су на знање и равнање. — Предлози члана А. Сандића: о програму „Летониса," о штампању научних чланака у засебним књижицама, о издавању старих српских писаца, и о набављању старих новина и књига српских за библиотеку матичину — упућени су књижевном одбору, да о њима донесе своје мишљење. — Остали предмети тицали су се питомаца, који су иод управом матичином. — (Фонд савести.) У сједињеним државама у Америци има један особити фонд , који са зове „фонд савесши ". Основан је 1811. године и до сад је нарастао до 300.000 долара (око 800.000 Фор. а. вр.) Уаишнгтонска државна благајница издала је не давно на јавност извештај о стању тога Фонда. У том извештају има веома занимљивих подата,.а Државна благајница добија готово сваки дан писма с приложеним већим и мањим сумама новаца. То све враћа.ју они, који су у разним приликама проневерили по неку своту државних новаца. Те своте долазе благајници готово све Сез потниса. У некима стоји потписано само: „савест" или „враћање дуга". У једном писму, уз које је била приложена свота од 100 долара било је написано: „Шаље један који ће од сад слушати божју заповед: не укради !" У другом писму вратио је неко држави 5000 долара с нотписом ; „Поштење вреди више од новаца". Неки чак одужују проневерене новце и у ратама НА ЗНАБсЕ. Главни одбор за иодизање сиоменика Сими Милутивовићу Сарајлији у Сарајеву издаојеову објаву : Срби бриАо! Петог октобра ове године навршује се сто година од дана рођења дичног српског пјесника