Српски сион

С тр . 610.

„СРПКИ СИОН."

Б р . 38.

дости и надутости?! Једно и друго је грех, а из греха се рађа опет само грех. Какво је дрво такав и плод даје. Зар надутост зна поштовати ближњега? Зар гордост потпомаже међусобно поштовање? Зар на греху да почива врлина уважавања и поштовања ближњих? Зар надути и горди грешник хоће да у сваком чове ку види свога ближњега, особито ако је овај ближњи положајем и имањем од њега нижи?! Заиамтите: Богатство, које ми меримо и тиме правимо разлику између богатих и сиромашних — нремудри Отац небесни не мери, већ сваком очински даје, колико коме треба. Положај, ко^и у друштву ко заузима, такође се у књигу вечности не записује. У књизи вечне премудрости и нравде не стоји, који је шта био, већ колико је ко у свом звању са вестан био, колико је добра учинио, колико се даним му талантом поштено корпстио и тиме Бога творца и Оца свога небеснога прославио Но гордост и наду тост безумникова неће о том да з?а. Безумник хоће да се истиче и својом високом ученошћу. Зна ли нешто : мисли, да зна све и да осим онога, што он зна, нема ништа више, што се може и што треба знати. Је ли му божаство уделило, да што докучи средствима, која су сваком човеку на расположењу: мисли, да је дошао до границе, коју нико не ће достићи, а да ће ]"е ко нрећи, о том и не сања. Проучи ли живот једне травке, мисли. да зна сву науку о биљу; нађе ли камичак, мисли: тако је све стбње : науче ли га облицима речи, мисли: сад знам сву науку о језику; види ли неколико крупних звезда на своду не^есном, мисли: внше их нема у целом неизмерном васколиком простору; све што се могу видети, види их моје бистро око. Успе ли проучити сву земљу, он би рекао: тако је и никако друкче и на свима звездама. које видим да светле. Види ли у бескрајној васиони што магловито: то мора бити она иста магла, што и њега загушује; па умује још и даље: у тој магли има их, којима је она исто тако несносна., као и ова моја мени. Поред свих одвратнпх особина, којима

се одликује безумље, као да је најшкодљивије уображење безумника о својој величини и надмоћности над ближњпма, којом он себи ставља за задаћу, да безумље шира и проноведа, како би се оно што већма раснрострло, а праву. векови ма утврђену веру у Бога, вером свих народа на земљи засведочену, да заљуља, шта впше, да уништи. — да искореии из човекаједну битну саставину његова б&ћа, битну нотребу све његове прнроде, најглавнију храну човечије душе, најпоузданије јемство човечијих нада, најтврђи ослонац човечпјих тежња. Та, у Бога верује не само нрост свет, коме безумници као из мнлости остављају право да у Бога верује, већ у Бога верује и дивљак и најнаученији научењак (што је темељније научен тим већма и верује), разлика је само у начину поштовања; у Бога верује и цар и војник; у Бога верује и сплник и нотиштеник; у Бога верује и Богу се моли: пастир, ратар, нутник на суху и на мору, сви сталежп људски; у Бога верује и Њему се моли сва васиона! Но од куд сад на једаред да нскрсне безумнпк у свом безумљу са својим „ М^СТк"' ? — А од куд сатана међу анђелима ? ! Баш за то, што је вера у Бога тако оншта и ученом и неученом; за то, што је ириступачна свпма — па и самом безумнику ; за то, што је Бог усађен у срце сваком: за то баш и могаше безумник најлакше наћи предмета своме безумном смеру и развратном раду у одрицању свудаприсутног божаства, за то баш могао је у својој сатанској ревности уда рити нре свега на оно, што је најраспрострањеније — на веру у бЈјће божаства; ту је био најпоузданији, да ће погодпти у срце свакога п истаћи своје упорно безумље које он држи за највећу мудрост! Дајте безумнику мач: он ће прво свога оца смакнути, јер даљи свет слабо познаје, а на што му је дат мач, то још мање зна. Од божаства му је дата слобода, и он ту слободу, тај најдивнији и најслађп дар бпжји, баит против оамог божаства хоће да унотреби; неблагодаран

/г