Српски сион

В р . 38.

„СРПСКИ СИОН."

син устаје против свог ода, ништави створ иротпв створитеља, роб на госиодара, на господара над господарима! Тако је жа лосна работа безумника! А зар није и одвратна? -— Те још како! Или зар ћемо се ми, у тежњи да досгигнемо своју Богом нам назначену дељ, угледати на безумника? — То никако ! То би значило удаљавати се од главне цељи, а не ириближавати јој се. Таким начином све бисмо мање чули глас створитељев : „Свети будите, као што сам свет ја, Госнод Бог ваш" и никада не бисмо смели рећи, да смо утубили савет свога небесног учитеља, чије свето име на себи носимо, који гласи: „Будите савршени, као што је савршен Отад ваш небесни." Па, кад је безумље тако жалосно п тако одвратно, онда је, драги моји, очекивати од свију нас, који смо умивени у светом крштењу и иросветљени светлошћу јеваиђеоском, да никаквој безумнот помислн у својој паметн нити безумној тежњи у свом срцу места не дамо. Удаљујући безумље, сачуваћемо здравље ума свога; иитајући свој ум откри веном божаственом науком, приближићемо се назначењу бића свога н све впше ћемо познати Сведржитеља васионе и Његову свету вољу ; покоравајући вољу своју вољи оца небеснога, као што нам Снаситељ наш на крсту примером претходи. узвисићемо се над земаљском трошношћу и свом пролазношћу овога света. А, узвисммо ли се толико, мирна савесг ће нае веселити ноузданим уверењем, да смо дани нам талант мудро унотребилн, с њим поштено управљали, чему се ни благослов божји ускратити не ће.

Открије ли милост небесна створењима својим нреко или кроз нас који зрачак своје неизмерне тајне и премудрости, сматрајмо то као дар с неба и не поносимо се тим као својим нроналаском. већ се угледајмо на иример старозаветних нророка, кроз које је дух свети као кроз трубе народ јеврејски саветовао, на пример премудрих апостола и светих отаца цркве наше; а не ће нам на одмет бити на ум узети и речи два велика светска научењака, што су пронашли у васиони нутеве, којима ходе небесна светила и од којих је један своме пријатељу, који му је нроиалазак хвалио и усхићен њим до неба га узносио, одговорио : „Не моја сиетема, него божасшвени ред ," — а други, свршнвши евоје по науку драгоцено дело, овако се благодарно Богу молио : „Благодарим ти, створитељу и Боже мој, што си ми дао ову радост у Твоме створењу, ово усхићење у делнма Твојих руку, — ја сам открио величанство Твојих дела људма у колико је мој коначни живот могао постићи Твоју бееконачност. Ако гам рекао што је Тебе недостојно, оирости милостиво!" (Ј, Ти свесилни Госиоде и Боже, који свеправедно владаш над свима створовима премудрости Твоје, уклони од нас безумна умовања и дај нам, да мудрошћу Соломоновом одбпјемо свакп нанадај безумнички на нас, и да као достојна деца Твога велпчанства узмогнемо истинито славити Тебе свеблагога Оца нашег, и јединца Сина Твога Спаситеља нашег Исуса Христа, и свесветога Духа осветитеља нашег, сада и свагда. Амин. 15. I. 1891. Ј. Даннловац.

ЗНШ ШБЕ ХРИСТОВЕ ЦШЕ.*) (Против учења Вл. Соловјева.)

виједи; међу тим ван граница овога братства, а код наше, тако зване, интелигенције, од које треба да добијамо моралну потпору и материјална средства, шири се антипра*) Ову је расправицу читао прошле године прота А. А. Лебедев пред збором иешроградског брашсшва пресвеше Еогородице поводом нове кпиге Вл. Соловјева , издане у Паризу на Француском језику, а управљене против учен.а св. иравоелавне цркве.

лавна цијељ брашсшва иресвете Боггородице у Петрограду та је, да се брине о васннтању свог народау духу православне цркве помоћу школа и иропо-