Српски сион

С тр . 612. „СПРСКИ СИОН." Б р . 38.

вославна и антицрквена проиаганда, која ће, ако иоле нађе иристалица, ступити у отворен бој нротив нас и тако слабити нагау снагу. С тога је сасвим природно, ако хоћемо да дођемо до цијели, ради које је братство основано, да не смијемо с ока сметнути ни те борбе, коју нам навијештава иста пропаганда. Међу нама живе данас и раде два нроповиједника страног нам учења, гроФ Лав Тојхшој п син нашег знаменитог историка, г. Ђладимир Соловјев. По душевном расположењу и по назорима, они су један другом сасвим нротивни. Први је — пјесник, други — философ. Први, узевши из Јеванђеља неке заповиједи Христове, а без икакве свезе са цијелом науком Христовом, одбацује сасвим сву догматичку науку цркве. Други, на против. прима сву науку цркве, али тој науци додаЈе и латинске догмате, које ми називамо новотаријама и као такове одбацујемо. Први, поричући догматичку науку цркве, одбацује хришћанство у основи, јер одбацујућн Христа, ваплоћеног Сина Божјег, и називајући га само сином човјечјим, представља га у некој неонредијељеној магловитој светлости, као опћи идеал човјештва; — а другп, нотврђујући латннске догмате и иорпчућп наше православно схваћање и исповиједање као таково, води нас латинству, признању главенства и непогрјешивости папине, нудећи нам неку неопредијељену унију с Римом. Први налази за се приврженика највише код мушкараца, а други особнто код женских. Но без обзира на ту међусобну нротивност, они се ипак слажу у једном чувству — у мржњи нрема православној цркви, према садањем државном устројству и према својој народности. Против гроФа Толстога писано је већ доста, но полемика са Соловјевим тек је у зачетку. Први се је већ са свим спријатељио са својпм назорима, изразпвши се у много случајева доста одпеђено и јасно, а то знатно олакшава борбу с његовим учењем. А други се налазп тек у периоду развитка и удешавања, те се с тога и изражава нејасно, с правом несигурности и неким колебањем : с тога се сад понравља и дотерује, сад одриче неке назоре, који

му се нринисују, увјеравајући, да га нису добро схватили, да он није хтио то рећн и т. д. .Једном ријечи, он ни сам себи није још јасан. С' тога ћемо овдје бавити се само с њим. Да се што боље упознамо са назорима г. Соловјева, служи нам његова књига, која је изишла у Паризу на Француском језику већ у другом издању : Кизпе е1 Г ејгИзе ишуегзеИе^ — „Русија и васељенска црква ." И у овом другом издању примјећује се пређашња неопредијељеност и нејасност назора самог автора, али су ипак овдје изражени нешто јасније п одлучнпје, него у пређашњим његовим дјелима у опће. У тој књизи стоји автор сасвим јасно на страни напнзма и односи се према њему са особитим уважењем, сликајући га не само свијетлим бојама, већ му приписује и високе црте божанственога поријекла, а у исто вријеме одкреће се од цркве православне, еликајући њену судбину тамним бојама. У колико се јасно и отворено исказују његове симпатије нрема Риму, у толпко се отворено и одлучно нсказују антипатије његове нрема цркви источној. По ријечима самога автора, римски апостолски пријестол — то је средиште снољашњег вндљивог рада црквеног, образ и оруђе божанствене власти (роиусиг), чудотворна (гшгаси1еизе) икона васељенскога хрншћанства. 1 ) нредставник непрекидности (1а регрешке) реалнога боговаплоћења у социјалном и нолитичком поретку ствари, 2 ) једини носилац нрава и преимућстава апсстола Петра, која је добио од Христа. средпште васнонске црквеие монархије, која мора ареиородиши васионску поли тичку монархију, замјенивши динаетију Јулија Цезара династијом Симона-Петра, цезаризам — папством. 3 ) С тога гледишта осућује он светог Константина великог и његове прејемнике, што су онп, примивши хришћанство, створили државу хришћанску само по имену, оставивши у њој много што-шта незнабожачкога; 4 ) а с тога глеЧ 1п(;гос1исиоп, XXIX. 2 ) II). XXIX.—XXX. . . 1а геаШе <1е Г тсагааКоп сЛујпе с1оп(; 1а регреЈиНе (1апа Г огДге зосја! е1 роНН^ие е{аК; гергеаеп^ее раг Когае. 3 ) К 2, сћ. X. р 158. 4 > 1п4го(1. р. XXIV.