Српски сион

СРПСКИ сион НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛЛВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРМЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 40.

У НОВОМ САДУ 7. ОКТОБРА 1891.

ИЛ' ТВОРИМО, ИЛ' НЕ ЗБ0РИМ01

Год. I.

роже мој, Боже мој, чудновати смо >ти ми Срби! Кад нас слушаш, да нам се дивиш, а кад нас гледаш, да нам се чудом чудиш и од чуда крстпш! Кад нам слушаш речи — мислиш све сами лавови, а кад нас на делу гледаш, а ти видиш — са малом изним ком — св е сами трутовн! Све ти ми знамо! Знамо ! ти ми рећи: шта треба и како треба ; али то, што треба — створити, радити онако, како треба, ноћи и ићи нутем којим треба — ту некако запиње, не за то ваљда, што не знамо, него за то, што не ћемо, и што хоћемо ваздан се скањујемо. Мајде смо ти ми Срби некн готованп,лезилебовићи, само би нам требао још какав Мојсије, на да нам низводи ману с неба ! Или ћеш зар хтети рећи, драги читаоче, да није тако ? Е па дај да видимо! Узми 99. број „Браника" од о. г., у њему ћеш наћи свршетак извешћа о раду „епархијске скупштине дијецезе Бачке, држане у Новом Саду 20. авг. (1. септ.) 1891."; а у том извешћу тамо ближе крају наћи ћеш и прочитаћеш ово : „Др. Илија Вучетић нодноси овај предлог за одлуку: Епархијска скуиштина српске православне дијецезе бачке, осећајући живу потребу, да се наш народно црквени сабор што скорије састане, те да приступи раду око уређења наших, кроз дуги низ годи-

на забатаљених народно-црквених и просвегних одношаја, а нарочито увиђајући преку нужду. да се положај нашег свештенства и учитељства што боље уреди и материјално осигура и обезбеди: одлучује. да се обрати у једној предетавци на Н>егову Светост г. митрополита патријарха српског и на саборски одбор с молбом, да учине све нужне кора ке, како би се наш народно-црквени сабор који се 30. анрила 1890. одгодио на време, док и&аслани одбор петнаесторице предлоге за расправу саборску не припреми, што скорије, но свакојако још у течају ове године могао састати и обавити бар оне прешне нослове, који без велика уштрба ио цркву и народ никако одлагања не трпе." Шта видимо, шта чујемо из овог „предлога ?" „Жива је иотреба, да се наши, кроз дуги низ година забатаљени народноцрквени и просветни одношаји уреде" ; али је и „прека нужда, да се положај нашег свештенства и учитељства што боље уреди, и материјално осигура и обезбеди." Дакле „што боље уређење положаја свештенства и учитељства и материјално осигурање и обезбеђење" истог — то су ти „прешни послови, који без велика уштрба по цркву и народ никако одлагања не трне," ту је — канда — догорело до но-