Српски сион

С ТР . 702.

„СРПСКИ СИОН."

Вр.

блажене успомене Николе Киежевића нарастао фонд друштвени за ово две године, до данас на 13.400 Фор., те 7ако монГемо с материјалним и моралним успехом код народа бити за довољни. Али кад се узме у обзир, да у ^вој митронолији има око 1000 Срба учитеља и учитељица, па видимо, да се из тог круга одлучило родсљубљем и добрим смером сумо 86 чланова, онда ту појаву не можемо узети за повољан знак наше учитељске свесги. С тога је последња скупштина друштвена у августу месецу о. г. решила, да се путем свију наших јавних гласила из ове митронолије гшзову и умоле још једном сва браћа учитељи и сестре учитељице, да се уписују у ово друштво, ако не себе и своје олакшице ради, а оно бар потпоре ради оној браћи својој, коју је Бог дечицом благословио; јер иотномажући тако брата свога. помоћи ћемо, да нам се учитељски углед повиси у друштву и народу, а уједно и да нам школа и просвета народна одскочи на виши културни стеиен. Само ведро и бсзбрижно чело учитељево моћи ће брже ведрити умни ноглед подмлатку и разгонити народну бригу за будућност деце своје. На основу тог закључка скупштинског обраћамо се овим, ми извршиоци њене жеље, на све наше поштовано учитељство из карловачке митрополије ево го други пут и најуљудније молимо, да се уписује у ово за нас Србе учитеље с ове стране једино и прво законом ујемчено друштво, које је прегло, да отвори нама и потомству нашем лепше дане, а ми смо уверени, да ће и народ још обилатијом мером нритицати у помоћ и досинати све више уља у овај наш први светилник, ако види, да смо ми одушевљени подстикачи овог жишка. Смилујте се браћо и сестре на глас своје рођене деце, која вас моле, да и њима дате вида, кад толикој народној деци отварате очи ; не презајге од жргава за вашу рођену децу, кад знате жртвовати свој живот за бол>у срећу народног подмлатка ! Дођите, браћа вас чекају у своје коло раширеним рукама.*) У Новом Саду на св. Петку 1891. Ђор^е Мили^, Арк. Вара^анин, тајник. предеедник. Александар ЈорговиБ, благашик. *) Ко се жели уписати за члана оснивача, нека потље 1 ф . уииснине председништву друштвеном, које ће му по том иослати пропнсане „изјаве" да их потпише.

НОВБ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредништва српских листова и издаваче књига да нам своја издања на ир иказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) — Годитањак. Велики сраски народни илустровани кадендар за преступну годину 1892, која има 366 дана — Година 43. — Власник и уредник: Александар СандиЛ. Издање : српске књижаре ЂраАе М. ПотвиНа. — У Новом Саду, штампарија српске књижаре Браће М. Попов.;ћа, 1891. — Цена је са уметнутим листовима за приход и расход 50 новчиЛ«. Уз овај календар иде као уздарје слика : Свети Ђурађ на коњу. — I. део календарски сасгавио је проФ Андрија М. МашиК. — У календару овом има више лепих слика, а иоучни и забавни садржај му занимљив је и добро уређен, те се тиме иреи ручује срнском оиштинству. — Вееник. Недељни лисш за иросвешу и иривреду Број 1. Панчево 10. октобра 1891. Година П. — Издавалац и одговорни уредник Јован Иоиовип. — Излази четвртком на целом табаку. Годишња цена је за Аустро-Угарску 4 Фор , за Србију 10 динара. До краја ове године стоји лист 1 ®ор. — Лист овај почео је од 12. марта 1889 излазити, па је 25. јуна 1889 пресгао, те је те године изишло само 14 бројева. По изјави уредништва, „ Весник " је тада „с тога био нрестао, гато га је кр. државно одветништво због програма за видовданску светковину и због објаве парастоса у истој ствари конФисковало, тумачећи то као ствари политичке природе. У исто је време „Веснику" забрањено даље излажење, док се не би кауција за лист ноложила." На тужбу кр. држ. одветништва осуђен је био од кр. судбеног стола панчевачког 15. нов. 1890 уредник на глобу од 60 Фор., а штампар на 50 ®ор. Но на призив уредников ослободила је и кр. табла и кр. курија и уредника и штампара од првостепене пресуде. Те тако пошто је ствар тек јула месеца ове године повољно решена, покренут је „Весник" но нсво са старим програмом и правцем, те ће и од сад бранити народне интересе, цркву и школу.