Српски сион

Б р . 46.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 751.

ља. Као писац овс књиге иотписује се неки Вцшко, калуђер из Омиша. Ва слике и цртеже вели један немачки критичар (Др Цимерман), да су дело једног Талијанца; јер тај научник не зна, да су Срби у то време имали свој нарочити живопис. Слике су репродуков- не врло лено нутем хромо-Фототпппје. Дело ово критички су о^радили признати авторитети, као што су: проФесор Јагић, Талоц", мађарски историк и један историк аустриски. Дело то од особите је важности, како у палеограФСком и језикословном, тако и уметничко-историјском погледу. Оно ]е опет један нов нрилог историји негдање српско хрватске културе. Књига је нађена у Цариграду у султанској налати Ески-Сарају, Корвиновој библиотеци, која се ту још и данас чува. Дело ово, веле, издато је настојањем Венијамина Калаја, аустр.-уг. министра за Босну. Ч и т У л> А .*) — (-ј- Јереј Спиридон Веселиновић.) иарохијски иомоИник у В. Кикинди преминуо је 2. (14) новембра о. г. у 57 ој години живота свога. — Недељни В. Кикиндски лист „БанаДанин" пшпе у бр. 7. о иокојиику ово: „Спиридон Паја ВеселиновиЛ рођен је 1835. годииеуВ. Кикинди од чесгитих родитеља и грађана овдашњих, свршио је основне школе овде у месту свога рођења. за тим гимназију у Сегедину а богословију у еремским Карловцима. Године 1861. оженио се и одмах се за тим зађаконио. Т>ако нисао је овде у месту двадесет четири године, док са стечених заслуга на нољу човечности не буде 23. децембра 1885. од црквене скушнтине једногласно изабран за пароха. За пресвитера рукоположен је тек 13. (25.) новембра 1886. у Темишвару тадашњим е^ископом а садашњим патријархом г. Георгијем Бранковићем. Наш сиромах Паја, који се од ностанка борио са материјалном оскудицбм, док изрече: „Хвала Богу, сад ће се и материјалне околности побољшати", али га сустиже друга беда и невоља. После петогодишњег ревносног његовог свештениковања аобеле му очи тако, да је већ био са свим обневидио и приморан био себи капелана узети. Година дана је, како му зет капелан свеште*) Да бисмо могли у овој рубрицп достојно испратити на онај с1 »т сваког преминулог скештеншса, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде и да напишу по коју реч из живота дотичног покојникм.

ничке дужности врши, а он сиромах лишен очњега вида, одељен од света, живео је све до 2. (:4.) новембра о. г., док му суђен данак не дође, да се са светом, породицом, родбином и пријатељима на веки растане, оставив једино за собом лепу успомену. — У понедељник 4. (16.) новембра о. г. беше му погреб. И супрот кишовитом времену беше много народа, беше сва интелигенција на спроводу. Чинодејствовало је овдашње свештенство са протом на челу. Осим тога беху од страног свештенства г. г. Риста ТриФунац, парох мокрински, и Стануловић, парох бочарски. При опелу говорио је надгробну беседу пречасни г. окружни протопресвитер Ђорђе Влахови%, набрајајући нокојникове заслуге за ову општину, као и душевне врлине, наглашујући, да је покојник након себе оставио леп спомсн међу пријатељима и грађанслвом." Нека му је вечна успомена!

Н0В2 књиге и листови. (Молимо поштоване нисце, уредништва српскпх листова и издаваче књига да иам своја издања на гер иказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу) — Ручни рад у мушкој школи. Приложак за доиуну школске насшаве. Написао Ђуро М. Ђугарски. (Прештампано из „Извјештаја српскоправославног богословског сјеменинг&а за школску годину 1890 — 91.") — Сарајево, земал.ска штамарија 1891. — 8-на, стр. 44. — Садржај је овој књизи: 1.) Махне и недоетатци у нашем јавном школовању; — 2.) Суштина ручног рада у мушкој школи; — '6.) Пнтање мушког ручног рада у прошлости. летимичан преглед његовог развијања; — и 4) Предлог, да се мушки ручни рад уведе, ма и нокушаја ради, у некоје школе у Восни и Херцеговини. — Исторкја Срба за основне школе у краљевини Србије. По новом наставном програму, написао Милан С. УбавкиН. Накладом књижаре В. Валожића. Београд, штампано у штампарији „код просветс" (С. Хоровица) 1891 — Стр. 100. — Цена 70 пара динарских. — Може се добити у књижарници В. Валожића у Београду и у свима књижарницама у Србији. — „Мирсђија." Лисш за забаву, иоуку и шалу. Излази у Вршцу од 1. новембра 1891. „Мирођија" ће се појавл 3 ивати три иут у месецу и то сваког 1., 10 и 20., а годишња јој је цена 3 Фор , погодишња 1 ф . 50 н., а на три месеца 75 новч.; — за Србију и друге крајеве 8 — 4 — 2 динара; до краја године стаје 50 нов-