Српски сион
С ТР. 744.
„СРПСКИ СИОН."
Б Р. 46.
рајућем члану сабора предати, који ће тај нримерак у саборску архиву ради чувања ноложити. §. 80. Ако изабрани за архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског епископ неби получио највишу потврду, има се нов избор са искључењем непотврђеног лица начином у §. 73. ове уредбе прописаним обавити и даље према одредбама у следећим §§-има изложенима поступити. §. 81. Сваки други начин ностављања архиенископа карловачког и митрополита-патријарха српског, који би био противан начину у §§. 71—80. ове уредбе онредељеном, искључен је. Глава IX. 0 органима митрополијске управе. §. 82. На челу свеколике народно-црквене митрополијске управе етоји архиепископ карло вачки и митрополит патријарх срнски, и по томе је он редовни председник свим митрополијским народно црквеним властима, а наиме саборском одбору, школском савету и црквеном савету. §. 83. Све митрополијске власти држе своје седнице у седишту архиепископа карловачког, митронолита и патријарха српског. §. 84. Чланови митрополијских власги добијају за време свога деловања дневнице и накнаду путних трошкова из срн. народно црквених Фондова, како то сабор одреди. §. 85. Свака од митрополијских власти установљује свој пословни ред и подноси га сабору на одобрење. А. Нар. цркв. саборск!! одбор. §. 86. Саборски одбор састоји се, осим митрополита-патријарха као председника — из 8 чланова и то: једног епископа, два члана свештеничког и пет чланова световног реда. Члан-епископ је онај, који је по посвећењу најстарији епископ митрополије. Остале чланове бира сабор из своје средине, и то једног свештеничког члана иа Угарске, другог из хрватско-славонске краљевине, исто тако два световна члана из једне, а два из друге области, а петог световног Ч1ана без обзира на предео. Члановима овим бира сабор такође из средине своје и заменике, и то : Епископу Епископа, свештеничким члановима једног свештеника, а световним члановима три световна. Све ове заменике бира без обзира на предео. Епискои односно заменик његов замењује иредседника одбора, кад је овај ирепречен, или кад је архиепископска и митронолитеко-патријарска столица упражњена. Одбор бира из средине својих свеговних чланова на време свога постојања подпредседника. Овлашћење саборског одбора траје за цело време саборских периода, а у сваком случају дотле, док га нови сабор избором других чла нова не замени.
Перовођа саборског одбора је нлродноцривени тајник. §. 87. За донашање одлуке нужно је осим председника, присуство четворице од уредно позваних свих чланова. §. 88. Делокруг је саборском одбору : 1.) он припрема предлоге за расправу саборску и властан је тога ради стручњаке преслушати ; 2.) он обнародује и извршује сабором донесене и највишом нотврдом снабдевене и у делокруг саборског одбора спадајуће уредбе (статуте) и одлуке; 3.) он контролише органе, који су саборским уредбама постављени, у њиховом званичном деловању, и властан је ради сазнања стања ствари и извршења својих наредаба своје поверенике на лице места изаслати ; 4.) он дозвољава своту на подмирење ванредних и непредвиђених нотреба у оквиру сабором одређеног прорачуна ; 5.) он решава у другом односно трећем степену у оним стварима, које спадају у делокруг епархијских администрагивних одбора; 6.) он именује иутем стечаја и по исказаној нужној снособности све чиновнике пероводне, Фишкалатске, економске, рачуно испитатељске и благајничке при Фондовима, закладама и заводима, који сј тичу целе митрополије, а одпушта их у смислу дисциплинарних правила; Привремене чиновнике и послужитељско особље именује и отпушта председник; стално канцеларијско особље именује такође председник а у погледу отпуштања њиховог одређују дисциплинарна цравила; 7.) он одређује службени делокруг свој^м чиновницима и издаје уиутства за потчињена си звања; 8.) и допде, док се не постави засебна управа народно-црквених Фондова, заклада и добара, саборски одбор унравља српским православним народно-црквеним Фондовима и закладама, повереним митрополијској средишњој унрави Фондова и добара, и води надзор над свим осталим народно-црквеним добрима и закладама, овамо рачунајући и она, којима рук^ју мутронолитпатријарх и епископи, и може ради тога периодично своје поверенике на лице места изашиљати; 9.) он дозвољава зајмове из канитала оних Фондова и заклада, који стоје под његовом управом ; 10.) он нрегледа рачуноводством испитгне рачуне свих Фондова, заклада и завода, који (рачуни) потпадају рачунском закључењу сабора; 11.) он Финалише рачуне манастира и наставних завода, као и интеркаларне рачуне, који ее за време унразњености столице архиепископско-митронолитско-натријарске и епископских столица о приходима и расходима архиеиископских и епископских добара воде. §. 89. Од нероводних чиновника захтева се,