Српски сион

Б р . 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 755.

својих, за то способних, чланова и на нољу нееме — прпређивањем друштвених беседа доиринео удружењу том крај моралних и материјалне користи; а за коју се мисао одушевљавао угледан бро] слушалаца. Још Вам могу. штовани г. уредниче.

јавити, да је иривр. упр. одбор у својој четвртој седниди, 17. нов., сравнио нре нис статута и одаслао их славном проФ. збору уз молбеницу за потврду. Када буду та наша иравила потврђена, гледаћу да Вам пх пошљем за лист. —ви1.

БОЛЕСНА ВШ. (Наотавак.) III. У „Босанско-Херцеговачком Ис- ра, да води

гочнику" неки брат „Н. Н. Херцеговац" одговара на питаље : „За што поиина проиовијед нема значајнога утиска на народ ?" Одмах у почетку напоменути морамо да је „уредништво" нстог листа испод тог одговора ставило своју примедбу: „Писац овога чланка јесте свештеничкп син. но инак се не слажемо у неким ми слима и назорима његовим, израженим у овом члапку." Не знамог које су то „мисли и пазори у којима се пе слаже" уредништво сиоменутог листа са братом „Херцеговцем", алн ћемо приметити да и по па шем мњењу не стоји све оно, штојеисти брат у свом одговору навео По брату Херцеговцу „попииа проповијед (ема значајнога утпска на народ", осим: 1.) Попиие гримзљивосши : „штојепону мало парохије, па макар му п цијелн округ дали, негледајући на то, колико куИа може аосјеГшваши и обслуживати" ; 2.) Попине неиравичности: „што нопо п на силу Бога осигурава своје матери јално стање и гледа да харачи евоје па рохијане"; 3.) Понине напраситости н љутиие: „што ноно ношав из куће нешто срдпт, кленне свога парохијанииа штапом по глави, па му још и што опсује!!" 4.) Пониних иротивника: „што духовннке код народа омаловажавају доктори, који доказују народу, да за болест тјелесну и душевну треба народ да приступа доктору и анотеци"; и 5.) Осим оскудпце живога примјера: „што код попа нема онога живога примје-

сво ]е парохи]ане и дЈелом стазом иобожностн; и што нопо није п словом и дјелом живи примјер својпјем иарохијанима н титорнма у владању но науци Хриетовој;" што свакако стоји и што бесумњиво одузима „значајан утисак иониној проно виједи"; још је томе узрок и: 1.) Попина ученост: „што је попо свршио канонпчко право, што попо зна иреводити с латинског језика" ; 2.) Попино одело и ношиво: „што је нопо бацио опаике. а обуо чизме и ејајне пипеле, на јопј двоструке; кад је иопо бацио кошуљу, коју му бијаше н.егова нопадија изаткала, а обукао колану (пеглану) кошуљу из Фабрике ; када попо баци сукнену хаљппу, коју му је од вуне са својијех оваца његова попадија изаткала. а обукао салте и ћурчиће, од којих пма и безносленијех рукава, те низ њега впсе" ; 3.) Поиин начин живота: „што је нопо бацио плуг и рало, а у руке прнхватио „баштун" ;" што опет — по нашем мњењу — не стоји и шго ни најмање не одузима попиној проповеди од њенога значајнога утиска; јер: Поп без сваке сумње треба да је учен: „да је вриједан друге научити" (II Тим. 2., 2.) п да у нужди и потребн : „буде кадар II свјетовати са здравом иауком н иокарати оне, који се противе," као и да може „уста затворити" онима, који „уче што не треба поганога добитка ради." (Тит. 1., 9. и 11.) Без сумње ]'е похвално, ако је свеште-