Српски сион

Стг. 756.

„СРПСКИ СИОН."

Л.р. 47.

ник у свом оделу скроман; ири свем том ако баш и ие би био такав он ипак од своје важности и свога угледа не губи не само много, него нп мало, ако се само труди, да су му дела така, да му се не може довикнути: „љекару, излечи се сам." Не бисмо рекли, да је „необнчно парохијаннма, кад њихов попо није с н.има срођен и у начину живота 1 ' и да иопина проповијед губи од свога значајнога ути ска за то: „што је попо бацно плуг н рало " На још иреостала два узрока, ко.ја наводи брат Херцеговац, на име: 1 .Ј „кад попо врло лако назебе па му се хоће мало говеђе суие н у сриједу и у петак, да понрави свој нахлађени сто мак под свиленом мантијом" ; 2.) „кад је св црква веома много прописала светаца, те се не може толико дана до нодне пропуштати без бнјеле аве за ради служења у цркви" ; нримећујемо: последњи узрок изостављамо, јер је невероватан , тек не можемо веровати, а још мање допуститп да ће се један свештеник тако заборавнти, толико нзбезумити, да суштину своје узвпшене службе — принашање бескрвне жр тве — и најглавнију тајну новозаветну — тајну тела и крви Спаснтељеве — бешчасти и скрнави !! А ако је — ио несрећи — то истина илн ако би то била истина, тада — без сваке сумње — овај узрок долази на прво место, а за таког и такове свештенике важи у нуном смн слу ономена Хрпстова: „Не дајте светиње нснма; нити мећите бисера својега нред свиње, да га не ногазе ногама својима." (Мат. 7, 6.) Нема сумње, да свештеник треба да се — угледајући на пример Сиаситеља Христа — у извесне и црквом одређене дане уздржава од некпх јела, — да ностп Но ако баш не чини то, не пада у грех, који се противи основима вере Хрпетове, а да је тако, ево доказа: Темишварски епископ Ђорђе Поповић — ш> казпвању Доситијевом — вели: „Мене многи осуђују, што ја публично месо једем ; но ја волијем, да ме људи за своју простоту осуђавају, него да ме моја савест обли чава и осуђава, кад бн потајно н крадом

јео Х])пстос п аностолн јели су месо. за што дакле епискоии да пе једу ? Илп знр се хоће, да смо ми бољи од аностола?" („Живот и п|)икључења.") — У „©гна^др$" месопусне недеље каже се : „К -ћдол\о же , ики* не поста тогда (т. ј. кад буде „ктороЕ пришествТе") изкицксл, и наготи, н ч8дес%, ХрТстосж, довра во и сТа: но л\ножнцј10 си^7. л $ ч iii л л лллтк1н10 шк к ii про сткппо (состраданТе) -4 . Сам Бог усгнма старозаветног нророка Исаије на пптан.е „народа својега": „Зашто постпмо, а ти не погледа, мучисмо душе своје, а ти не хтје знати ?" одговара : „Гле, кад постите, чи нпте своју вољу и изгонпте све, што вам је ко дужан. Ето иостпте, да се ирете п свађате п да бнјете иесницом безбожно. Немојте поститп тако, као да^ас, да би се чуо глас ваш. Такп ли је ност, који избрах, да човјек мучи душу своју један дан ? да савија г.лаву своју као сита н да стере пода се кострп јет и пеиео ? То ли %еш зваши и сш и дан, угодан Госаоду? А нпје ли ово иосш што избрах: да развежеш све безбожностп, да раздријешиш ремење од бремеиа, да отиустпш иотла чене и да пзломите сваки јарам ? Није ли да преламаш хљеб твој гладноме и спро махе ирогнане да уведеш у к^ћу? кад видиш гола да га одјенеш и да се не кријеш од својега т |јела?" (Гл. 58. 3 — 7.) У новом завегу нак чујемо ми из уста само гваилоКеног Сина Божјег : „Слушајте II разумијге : Не погани човјека, што улази у уста него што излази пз уста оно погани човјека. Зар још не знате, да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се на ноље? А што излази из уста, од срца излази и оно ногани човјека Јер од срца излазе зле мпсли, убиства прељубе, крађе, лажна свједочапства, хуле па Бога." (Мат. 15., 10 —11. п 17—19) Ставив крнвицу до самога свештеника рекли бисмо, да је брат Херцеговац иогодио п навео први н најглавнији узрок: „Зашго попина проповијед нема значајнога утиска на народ ?" а по томе и узрок болести вере. Али како је с једне стране узрок тај увелнчао — као што смо напред навели; с друге пак стране, како је забор-двно, да — по споменутој нричи