Српски сион

Бг. 47.

„СРПСКИ сион. и

С тр . 757.

јснанђелској — ие мора бити, па и иије крив једмио свешЈеннк, што је но шненици никао кукољ, него да је томе крив често иута „непријатељ човјек", који је по њиви засијаној „добрим семеном но-

спЈао кукољ"; и како је од тих „неирчјатеља људп" навсо само „доктора" то мислимо, да је одговор брата Херце говца ирво претеран, а за тим крњ и једноетран.

(Наставиће се.1 Ш^@4<И+ -«-—3ШТА СМЕ — ШТА НЕ СМЕ БИТИ ? Пише Марковић-Ердељан, свештенички кандидат. (Наставак.) риметпли смо, да многи свештеннк дожењи К . , и удавачи С . . . Неки веле: х у једно исто време, а над више Узеће се, а други опет иорицаше. . . Тагчних иарова обавља чин тајне кав разговор више је пута и сам свеште>рака. Та крајња лењост немило нас ник слушао, те су му услед тога та два ,је дирнула, те смо услед тога једва имена јако спојена била. дочекали, да се дома вратимо п да се о Родитељи младенаца беху у крвном недозвољ( ностн ил' недозвољености таког пријатељству. на из узрока тог снрече њиноступка лверпмо. Но што смо држали хову намеру. . . Догодило се, да младода ћемо за цело наћи у „Црквеном пра- жења К. . пснросц себи другу за верну ву" ил' „Зборнику правила," —не нађо- љубу, аудавапа С . . вери се са другим. смо! — Да није лепо н да такав иоступак Почем је свештеник села Н. . . већ мора имати својих штетних носледица, то уобичајио да по више парова — у једно нам је и здрав разум шаптао; а онет за исто време — венчава, то је и овог дана чудо нам је да се о том нигде не споми- стојао пред њим младожења К. . са своње. По дужем премишљању — како то да јом невестом, а и невеста С. . са свосе св. црква није побринула, да и тај оби- јпм младожењом.

ча] уклонн — дођосмо на ту мисао, да се у оно доба, када су бивали св васељенски сабори није тако што догаћмло, . . . дакле пије било узрока на за то не постојп нп правило. . Или да се још јасније изразимо : свештенство је сматрало своју дужност за светињу, а није ју обављало само да је се што пре отресе. Љубонитни смо били, да ли је ова пе марност већ имала својих штетних носле дица и да ли је виша црквепа власт извештена о томе н какву је наредбу издала. Услед тога обратнмо се савесној ста рини П . . . пароху са молбом да нам прпча, је ли се тако што у току њсгова службовања догодило. . . . Исти нам је учинио по жељи и исприча следећи немио догађај, који се у Н . . . селу збио; даље је у кратко сноменуо и мудру пресуду на шег нокојног дијецезана. . . . Прича његова гласп : У селу Н . . дуго се говорпло о мла-

Свештеник у најглавнијем номенту кад је захтевао спољашњи израз њихове слободне воље — збуни се и запита младожењу К. . да ли он од своје слободне воље узима себи за верна друга С. . девојку, или је нак приморан, а за тим се обрати невести С. . да ли и она од своје слободне воље полази за К . ., — на што обоје смело и јасно одговоре: само из слободне воље и ничијим нрнморањем. Присутни су стојали као неми, а свештеник — ком су та два имена у памети тако јако спо.јена била — још ни сад није приметио своју погрешку, већ је мирно и даље вршно своју дужност. По свршетку чина К. . младожења одгурне ону, што је при венчавању до њега стојала и придружи се својој љубљеној С. . . У самој иорти дошло би до љутог окршаја између сватова, но срећом наиђе коњнчка нолиција и спречп страшну носледицу свештеннкове немарности.