Српски сион

С тр . 798

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49.

— (Поста^љеаи 31 суплент-профепоре.) Г. Глиша Лазић свршени философ , иостављен је за сунлента велике гимназијс карловачке, пошто се због великог броја ђака — има их свега 353 — за нрви разред морала завести паралелна гакола те је била нотребна јога једна учитељска снага. — Г. Сшева.и .ЈоччК, свргаени философ и кандидаг проа>есуре из Карловаца, ностављен је за заменика оболелом проФесору Мити Петровићу у српској учите.љској гаколи у Сомбору. — (Г. Душан Радуловић) аарох ианчевачки, ностављен је за привременог катихету у српској вишој девојачкој гаколи у Панчеву, потнто је дојакогаљи катихета г. Ђорђе нл. Бота отигаао на нарохију јарковачку. Ч Ћ Т 7 Л> Д *) (-ј- Протојереј Дазар Новић) иарож турскокањишки и админисшрашор ирошоаресвшае/раша арадског. Неумитна смрт покоси живот спетједном добром пастиру, лиши опгатину правог духовног оца, а протопресвитерат доброг стареши не свога; не остави нам ништа друго, до тугу на срцу и лепи спомен на покојника. Покојник се родио у Т. С. Миклогау од сиротих родитеља; за нреме свога школовања борио се са оскудицом, гладовао је и жеднео за љубав духовне ране и пиће_ Савладав невоље и издржавши оскудице дође до жељеног циља, би рукоположен за свегатеника, за који ч .чн га срце вуцијаше и способности највише осећаше Колико је савестан био у своме давно жељеном иоложају, види се но томе, што је од своје надлежне духовне власти био одликован црвеним нојасом и иочасним протојереј ством, а Фебруара 1890 би му поверена и привремена управа над арадским протоиресвитератом. Болан оде у храм божији на Аранђелов-дан да се последњи пуг своме небесном оцу помоли, последњи пут да му послужи, јер иосле литургије лежеу иостељу, у којој је 24. новембра и своју по^ожну душу испустио. Колико је поштован био од својих парохијана, колико цењен од својих суграђана иновераца, показало је многобројно присуство народа при погребу његовом ; колико је љубљен био од *) Да бисмо могди у овој рубриии достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо ријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде и да нанишу ио коју реч из живота дотичног покојника.

своје у Христу браће, сведочи то, гато је 14 свешгеника при погребу било, од којих чинодејствоваху: протопресвитер кикиндски Та. Влаховић, протоЈереј Паја Јовановић, нарох сиришки, пароси : Тривун Влагаић, сенћански, Паја Кова чевић, м. кањишки, Пера Маринковић, ђалински, Јован Новаковић, в. кикиндски, Светозар Дражић, крстурски, Светозар Павловић јосиФовачки, Југ Станикић, н. с. ивански, Миливој Милогаевић, оросламошки, Велимир Недељковић, дешчански, Велимир Белеслијин, санадски и Јован Гавриловић, црнобарски и у име којих се парох сиришки П. ЈовановиЛ дирљивим говором опростио, у коме је говорник верно нацртао врлине и заслуге покојникове. Оставио је за собом двојс. деце: сина, проФесора у Србији и неудомљенз г кћер. Вечан му сномен ! Сириг 3. децембра 1891. С. П. Ј.

КЊШКЕВНЕ ВЕСТИ. НОВА ШКОЛСКА КЊИГА Св. Архијерејски Синод овопредеоне православне српске цркве изволиоје у сједници својој дне 17. окт. бр. М. 44^. Син. 19. ех 1891. одобрити моје дјело: КРАТКИ Ж т РВЕНО ПРАВИЛО, и благословити, да се исто дјело гатампати може и смије. На основу тог високог одобрења изволио је и срп. нар. цр. гак. Савет иод 6. нов. бр 269 ех 1891. донијети одлуку, којом се исги 185 „ Тииик' 1 проиисује као гаколска књига у учитељским гаколама и препоручује Србима учитељима као ручна књига за обављање њихове појачке дужности. Радећи ево већ неколико година као катихета и учитељ иојања на учитељској школи освједочио сам се, да је ученицима као будућим учитељима п нојцима од пријеке иотребе књига, која би им служила као упутство у црквено правило, и из које би се могли научити, .ита и како треба у цркви да поју недјељом и иразником, особито, кад се покретни иразници стеку са непокретнима, кад је пред — и попразнство Христових и богсродичних нразника и т. д. — о тога сам ево саставио књижицу и ставио у њу сва најнужнија нравила из великог Тиника, за која из искуства знам да су иојцу од пријеке нотребе, да својој дужности што боље одговори. А ево гата саи у књигу метнуо, да иснишем само њешто: како се има нојати на