Српски сион

С тр. 880.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

Поред песме, држе се и говори прикладни тој врсти забаве. До сад су то чинили месни свештеници, а овога иута умољен је био г. А. Хаџић, секретар „Матице Српске," и он је својим лепим предавањем и тој етрани забаве достојно задовољио. Програм аетог духовног концерша био је овај: 1. Бортнннскш Дм. Концерт IX. „Сеи денБ, егоже сотвори Господв" из 117., 84. и 60 нсалма. 2. Чаиковсши Н. а.) „Отче наш ;" б.) „Тебе поемЂ." 3. Говори г. А. Хаџић. 4. Лбвовг. А. Концерт „Возлгоблго тл Господи" из 17. псалма. Р>. Топаловић М. „1рмосЂ на сошествје свнтаго Духа," глас 4. 6. Давндо†Ст. Концерг „Обновлаисн новни Јерусалиме." Све су пијесе изведене са највећом прецизногнћу и по свима правилима вокалне музике, а нарочито се допала тачкг. 2, 5 и 6. Што ово певачко друштво постизава тако леие усиехе, поред других одличних својстава, узрок је и то, што има и таких мушких чланова, који су већ давно могли славити двадесетпетогодишњицу свога делотворног рада у друштву, те би могли за себе рећи „пого Богу моему дондеже есм^." Г. А, Хаџи% захваливши се у ночетку говора Панчевцима на новој маниФестацији њихова родољубља прилажући лепу своту зарад одржања срп. нар. позоришта, — говорио је о васаишању женске младежи, цртајући врло вешто погрешке у васнитању а наглашујући потребу образовања срца. Саслушан је са највећом пажњом, да не кажем недахнимице, и својим значајним говором изазвао је ошпте доиадање. Ето тако је испао пети духовни концерат цркв. певачког друштва панчевачког, које доетојно врши своју народно-културну мисију. (Ма да смо у прошлом броју донели кра гку белешку о овом духовном концерту, то ипак ради важности еаме ствари дајемо места и овом опширнијем извештају, који нам је мало доцније стиг^.о. — Ур.) —дЧ И Т У ЈБ А. — (■]• Протојереј Лазар Новић) Администратор ПЈЈОтоаресвитерата Арадско-великоСентмиклушког. — У доиуну некролога у броју

49. овога листа саонштавамо још и ово о врлом нокојнику : Гетки су људи, који су са тако тешком борбом, трудом и пажњом долазили евојој мети, као што је иокојни прота Лаза. Он је могао с пуним правом и чистом савешћу рећи : само својом заслугом и божијом помоћст, постао сам оно, што јесам! Лазар Нонић се родио 1831. у Тиса-СентМиклошу од надничарских родитеља. Основну је школу евршио у месту, а гимназију у Сегедину и Темишвару, давајући часове другим ученицима уз незнатну награду, од које је једва могао и хлеба доста имати. Године 1848. био је бележник у Црној Бари, но после рата настави филоссфију у Темишвару, а издржавао се од врло малене и несталне награде, што му је црквена општина давала за појање у цркви. Богословију је свршио помоћу благЈДЈејанија у Ср. Карловцима. За све време ђаковања, поред све пажње и борбе за живот, био је увек први и најодлич нији ученик и надалеко чувени појац. Једини му је такмац у појању био садашњи прота темишварски преч. г. Кузман Станић. 1854 г. на ^адњи дан рукоположио се за свештеника и до шао у Т. Кањижу за капелана своме тасту; капеланисао је неколико месени, јер му тасг на брзо умре, а он постане парохом у истом месту. Од 1878. — ио редукцији — остане сам на кањишкој парохији. Св. патријарх Георгије особито је љубио и одликовао свога друга из детињства и пријатеља из младих дана, те га је — као Еиископ темишварски — најпре одликовао црвеним појасом, а кад је постао чланом консисторије, поставио га је про гонамесником; напослетку га је — по оставци Арадског протопресвитера Андрије Пегровића — ироизвео за протојереја, одликовао га надбедреником и поставио за Админиетратора протопресвитерата Арадско-великосентмиклушког. — Достигао је дакле највигпи степен, до кога може свештеник поред живе супруге доћи! Из његове куће, коју је од свога тасга наследио, излазили су годинама кањишки свештеници, па хтеде и свога јединца сина Јоцу свештеничком чину посветити, но Јоца изабра своју омиљену сгудију математику и Физику, које нредмете- данас иредаје као редован про®есор на шабачкој великој гимназији. Још је само једну жељу имао: да види удомл>ену своју мезимицу