Српски сион

Б р . 51.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 829.

одреди у мешовито иоверенство. — Парохија у Тоболићу подигнута је из III. у II. разред, пошто има прописани број душа. — Одобрен је закључак срнске црквене општине у Обљају, да свака душа има црквеном пјевчики дати по једну литру кукуруза. — Одобрен је прорачун за год. 1892. срп. црквене огпитине у Малом Градцу. — Парох огулински јавио је, да је обавио избор новог црквеног заступства у Јасенку. Пошто је исти одређен био, да извиди нереде у тој онштини, није се избор могао потврдити, него он има изабрати привремени одбор, с којим ће уклонити нереде, па кад се успостави законити ред, онда се тек нма избор новог цркв. застунства обавити. — Члан одбора парох И. Машић изаслан је у Залужницу, да извиди неред у тамошњој општини и цркви. — Молба срп. црквене општине у Доњем Будачком, да се село Козлинац од скрадске парохије придружи доњо-будачкој општини, не одобрава се, док се пе наирави црква у Скраду. — Потврђена је ДЈелимична обнова дрквеног заетупства у Угатици, коју је сировео парох Павле Пајић. Известиће се српска црквена општина у Сењу, да ће јој кр. земаљска влада још за годину дана давати нотпору за издржавање њеног пароха, а у будуће нека се сама општина побри не, како ће свога пароха издржавати. — Одо брен је трошковник сриске црквене општине у Пернн за поиравак цркве. — Члан одбора, па рох оточки Илија Машић, ставио је овај иредлог : „Поводом тијем, штоје ово закључна сједница овога одбора у овој 1891. години, то ми је част ставити предлог : да славни епархијски адм. одбор својим закључком изволи изрећи топлу хвалу и нризнање високопречасном г. архи мандриту и мандатару Плашону Телечком на мудром и ревносном, праведном и родољубивом руковођењу како одборских савјетовања тако и свију осталих послова епархијске управе дијецезе горњо-карловачке, уз срдачно клицање: живио високопречасни г. мандатар Платон Телечки на многа лета!" Овај је предлог поздрављен бурним усклицима „Живио!" и примљен је једнодушно. ' м. — (Духовни концерат у Панчеву.) У недељу 1. децембра ириредило је срп. цркв. пев. друштво ианчевачко духовни концерат у дворани св. савског цркв. онштинског дома. Ово је нећ иети нут како панчевачка публика ужива у забави те врсте, — и како је то код нас нешто је-

динетвено, држим, да нећу погрешити, ако о тој забави у овоме духовном часопису напишем коју. Црквено појање у опште омиљено је у нашега народа, па и ако данас мање има правих апостола тога појања, јер их је мало који знају оно право наше карловачко црквено појање, него га сваки по своме исправља и догерује, то ипак, и овакво какво је данас, одушевљава свакога православнога Србина ијош внје равнодушност према цркв. појању отела маха, те се још може оно што оскудева добром вољом и настојавањем меродавних надокнадити и цркв. појање повратити на стари ниво. Цркв. певачко друштво панчевачко и доселе је неговало вештачку цркв. песму, али од најновијег времена бацило се тако рећи искључиво на то поље, па како је вештим извађањем тешких пијеса руских комиозитора привикло наше ухо и на производе руских музичких кориФеја, добили су код нас право грађанства један Малашкан, Бортњански, Чајковски, Давидов и др. Извађајући са необичном издржл>ивошћу те тешке а величанствене, тако зване концертне црквене песме, које се поју од на далеко чувених корова по пространим руским катедралама, није ово цркв. пев. друштво заборавило ни на наше цркв. народно појање. Коровођа његов Мита Топаловић, још од више година бави се са нашим цркв. народним појањем, које је ставио на панир из уста покојног славног цркв. иојца Атанасија Поповића, проге карловачког. Па иоред вештачких мелодија руских композитора налази се у програмима духовних концерата цркв. пев друштва и по који ирмос или друга цркв. песма удешена за кор нрема нашем цркв. народном појању од г. Мите Топаловића, — те дивећн се лепим производима руских вештака, обузима нас миље, видећи, како и наше цркв. народно појање може лепо да стане у ред тих композиција. Својим духовним концертима цркв. пев. друштво ианчевачко баш је освојнло публику не само месну него и са стране, а најбољи доказ томе је, што овога пута иначе пространа св. савска дворана, једва је задовољила простором. Првп духовни концерат даваи је ириликом хиЈЈадугодишњице св. Ћирила и Методија; други на дан освећења св. савске дворане 1888. године, и од тада ето сваке године у божитњем иосгу пружа нам поједан^пут лепа уживања.