Српски сион

С тр . 818.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

измири радн царства, у које га уводн Христос се роди, Син Божији, Цар и Го спод! Протекоше већ стотнне и стотине година, како Анђео Господњи навести људима ту радост велпку, која ће да буде свима људима, како радошћу том обузети људи похитаху тамо, где лежаше божанствени младенац повијен у јаслима, да му се поклоне и да му као Спаситељу своме принесу дарове своје ; и од онога времена до данашњега, не престаје радост та, са којом се ноздравља рођење Спаситеља света, не престаје из срца људског истицати одушевљени глас песама, у којима се преузноси л,убав и премудрост божија, н прославља Спн Божијн, којп се нас радп чудннм начнном у телу нашем јавља. Тако ево п данас пунп су храмо вп ноклоника Христовнх, нуна су срца радости најчистије, иуне су песме осећаја светих, јер и нама Христос се роди! „Х"рТсгсс г а рдждаЕгсл, славите: ХрУстосх сл невкж срлфите." Радујте се, који сте понижени и остављенн, јер данас се родп онај, који ће вас подићи и прихватити; радујте се, који сте беднп и невољнњ несретни п ожалошћени, јер данас вам дође помоћ нада и утеха; радујте се, који сте гоњени и презрени, слаби и изнемогли, јер ето дође Син Божији, који ће вас узети за руку; радујте се сви. јер вас све Спа ситељ к себн зове: „дођите к мени сви, који сше утруђеии и обремењени и ја /~>у вас уиокојиши ". (Мат. 11 ? 28.) Бертеи, из кога нас обасјава светлост разума, из кога нам сија сунце правде, које својим благогворним зрацима оживљује срца људска животом новпм, ведри лица суморна надом на живот будућн; вертеп, у коме се Снаситељ наш Господ Исус Хрнстос тајно рађа, међу нама је и с нама је, да нас сне у себе прими, да

нас све са Хрнстом здружи ; јер Бог је учинио са човеком завет нови, завет љубави која има да спаја човека с Богом вечно, и на том завету подигао је Бог цркву своју, у којој пребива Христос, Син Божијв, да сваки, којн у њој пребуде, пребива с Богом вечно ; и Бог је сместио у цркви својој сва блага и добра од живота вечног, да их изобилно ужива свако, ко се нарече сином њезиним, који слуша глас њезин, који се одушевљава духом њезиним и науком њезином Глас цркве, глас је Христов, којп непрестано зове људе у тихо пристаниште сретпога живота ; дух цркве, дух је Христов, који загрева хладна срцл .људска п оживљава све силе душевне , наука цркве, наука је Христова, која храни и напаја, снажп п челичи живот људски за живот бесмртнп. У црквп је живот, у црквн Спас иаш ! Блажен је, који иребива у том вертепу спасења, који познаје Сиаситеља свога и с њиме се дружи. Тај „ кад иосрме да иадне, неЛе иасши, јер га Господ држи за руку а . (Пс. 39, 24.) 0, кад би сви онн, који су позвани од цркве, нотражили оно благо, које им она на ужитак пружа, колпко би рана залечено, болова утољено и живота спасено било ! Но многи не слушају гласа Пастпра великог, отуђују се од цркве и залазе онасним путем у жнвоту своме, „ јер су иространа враша и широк је иут, који води у ироиаст, и многи шиме иду' л . (Мат. 7. 13.) Сладост греха и сујета овога света лако заноси ум н осваја срце човека, ко ји није с Богом и не позиаје закона божијег. Она је већ првог човека обманула п павела, да окуси од забрањеног плода; али каква горчина и колика несрећа нотече отуда за несретног човека! Није редак случај^ да се човек уклања од лица божија, и да се предаје необузданим по