Српски сион

Б р . 51.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 819.

хлепама м ммслима евојмм. одбмјајући од себе ону руку ; која к добру и срећи руководи; ,али му се Госиод сш)е, јер види. да се иримиче дан његов". (Нс. 37, 13.) Страх и очајање, немир н незадовољство, јаук и уздисај, срамота и нонижење то је нлод, који обично бере одстунништво од Бога и закона његовог. А зар друкчије и може бити ? Зар човечија рука да брише вечно слово закона, које је рука божија за сва времена уписала на лице целога света и унела у савест свакога човека? Не, — „јер ирестол је Твој. Боже, вечам и неиочолебљив, скиишсцз је царства Твојега скииша.р иравде". (Пс. 45, 6.) Узалудно ће дакле човек судити о се би и о својкм делпма друкчије. него што је изречено у закону божијем; узалудпо ће човек тражити за се бољег пута и путе вођу, него што је реч божпја, која даје жмвоту човека најнравичпмји смер, п до води потребе душе п тела у најприклад нијп склад. Снага речи божије никада не успше; она је данас као и нре нас. данас, као и увек, у пуној евежини својој, и као баш да са временом посгаје све то јасни ја истнна, све то милпји глас божансгвенога слова — светога Евангелнја. А н како да се радујемо своме животу, ако не познајемо онредељења свога, које нам показује реч божнја; како да нодносимо тешкоће овога жнвота, ако не знамо за живот будући, који нам обећава реч божија; како да љубимо ближњега свога, ако не осећамо љубави божије, коју нам открива реч божија; како да се трудпмо и старамо, ако не очекујемо благослова божија, који нам подељује реч божија; у кратко - како као људи да живимо на овоме свету, ако не нознајемо ода нашег небесног, кога проповеда слово божпје. Ето баш с тога се данас н радујемо Спасител.у нашем Исусу Христу, којп као

Син божији сиђе с н< ба, да нам објави милост божију, која ће човека избавитп од трулежа н ништавила, н ноставитн у здраво стање, у коме ће познавати једног, пстннитог Бога, н делнма својима иросла вљати име Његово; с тога је ради живота иашег и било нужно, да нам Господ нружи руку своју, и дарује Сипа Свога, који ће божанственим својим духом оживити дух наш. п божанственом науком својом пренородитп жнвот наш, у коме ћемо мирно и спокојно, радостно н задовољно. стрнељиво и нздржљиво снажно и поуздано, делотворно и плодоносно нребпватп. И тако, ко је са Хрпстом, ко слуша глас ЕБегов, томе нпје лебац горак. ни живот тежак, ни срце празно, ни дух мрачан ; јер што год има — радује га, што год тражм ■— налази, што год мисли — разу мио је, што год чмни — добро је. Једпо је дакле човеку па потребу : да буде у свези са мзвором жмвота, као лоза са чокотом, као грана са стаблом, да буде у неразлучној заједници са данас рођенпм богочовеком Исусом Христом, који, као што рекосмо, тајно у цркви пребпва. А та света веза — љубав је ; „јер ко иребива у љубави, у Вогу иребива, и Бог иребива у њему '' (I. Јов 4, 16) „ а који нема лубави, не иозна Б га, јер је Бог љубав ". (1 Јов. 4. 8 ) Па зато, љубезни моји, као што сте данас светкујући нразник „Рождества Хрисгова" уједињени једним осећајем хрпшћанске радости, једним духом православне вере, једннм гласом прослављања Бога; тако нека вас уједињава и са Богом спаја и љубав хрншћанска, која живот сладошћу исиуњава, која ствара и подиже, оживљује и одржава, оплемењује п усавршава, која човека Богу уподобљава, и узноси га на нрестол достојанства н.егова, Па у то име, као духовни Отац и по