Српски сион

С тр . 842.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

сачинмти, и у овај изјасњење патријарха однос но епискона, односно место-заступника о узроку недостатка заједно са изјавом, да ће се тај игго скорије на надити, увести. Ако патријарх односно епискон или место заступник ие би вољан био, или не би логао најлаље за месец дана недост так накнадити, Дужни су то епитропи еаборском одбору ради нужног расположења пријавити. Ако би се недостатак какав пронашао у иредметима као одеждама, црквеном и другом посуђу, који се уиотребљењем истрошити или но природи својој покварити могу, а то се не би злоупотребом или немарношћу догодило, то патријарх односно епискон није дужан таки недостатак накнадити, но предмет се тај као неунотребљив има ио могућству продатп, из инвентара избрисати и утржак у нар. цркв. неприкосновени фонд унети. §. 558. Што патријарх или који епискон из свога имања или један и другн из својих при хода купи, или на други начин набави, то сачињава његову властиту имаовину, са којом они по вољи својој за живота располагати могу. Случи ли се пак, да натријарх или који од еиископа са властитим имањем свој ;м расположење у корист патријаршије односно еиисконије учини, или од кога трећег расположењем за живота или на случај смрти, патрнјаршији или еписконији шго припадне, или се ма на који други начин предмети у инвентару наведенп умноже, то се овај прирастак под односном руб руком у инвентар увесги и предпоменутим начином руковати има. §. 559. Епитропи имају своју иажњу уиравити и на утвари патријаршије или еиископије, које су за богослужење опредељене, као штоје црквена сребрнина, црквено одјејаније и овим подобна, и о том бдити, да се утвари ове брижљиво чувају чисто држе, и па њима нужне оправке чине, те да се тако свака иромена на горе, на овима одклони. §. 560 Епитрони су дужни пазити, да се натријаршији или епископији принадлежећа здања како сноља тако и изнутра у добром стању обдржавају, и како се на овима знатан какав недостатдк покаже, имају епитропи овај прегледати, сврху нађеног недостатка но преслушању вештака занисник сачинити и нсти заједно са предрачуном трошкова и планом оправке, саборском одбору ради дозначења нужног на оиравку новца поднети. Измена на ностојећим патријаршеским и епискоиским здањима особито резиденцијама, ма ове патријарх односно епископ властитим својим трошком извршити хтели, без доказане нужде и добивене од стране еаборског одбора дозволе, предузимати се не могу. §. 561. Кад се патријарху или коме епискоиу смрт догоди, дужии су епитропи смртни случај неоддожно суду и саборском одбору при-

јавити, и дотле, докле судска комиеија ради иопечаћења заоставших сгвари не дође, о том бринути се, да се од целокуине заоставштине ништа не отуђи, или развуче, и да се о иогребним трошковима, који умерени бити, и из заоставштине патријархове односно еписконове иодмирити се имају, тачно рачун даде. §. 562. Како одређена ради запечаћења и инвентирања судска комисија дође, имају епитропи о стању заоставштине нуждан извештај дати и свима наредбама ове повиновати ее, а при том и на то пазнти, да економско руковање натријаршеског односно епископског имања с највећом штедњом бива. §. 563. Приликом инвентуре заоставштине преминулог патријарха односно епискоиа, имају епитропи на основу налазећег се у њиховим рукама инвентара посредовати, да се епископији принадлежеће имање од нриватног имања патријарха односно епископа одеш, и оно на темељу инвенгара мигрополитском односно епископском месго заступнику т преда, уједно су дужни и документован рачун сврху руковања са заоставштином од дана смрти патријархове односно епископа, до сад поменуте предаје положити. §. 564. Докле је митрополитска односно еписконска столица упражњена, имају епитропи према митронолитском однозно еиископском место-заступнику у ноглс-ду руковања патријаршеског и епископског имања оне исте дужности. које им према митрополиту патријарху односно епископу пристоје. §. 565 Ако би епитропи односно поступка свога ма у чему посумњали се, то су дужни потребна упутства од саборског одбора искати. §. 566. Немарне и неуредне епитропе властан је еаборски одбор са звања дигнути, и место њих друге поставити §. 567. Ако би се кривицом или немарношћу епитропа дотичном добру каква штета нанела, дужри су енитропи штету накнадити. Накнада штете може се само судским нутем тражиги. б.) Надзор и контрола над манастирским добрима. §. 568. Саборски одбор, као митрополијско главно уиравитељсгво српских народно-црквених Фоидова, заклада и добара, пази на то: 1.) да се коренито имање манастира, а наиме непокретни и иокретни господарски прибор (ЈчшЛиз Јпб1гис1и8) у целосги и добром стању обдржава и без више дозволе не отуђи ; 2.) да на сваком манастирском добру раз ложно господаретво и она врста госнодарства ностоји, која каквоћи манастирског земљишта одговара; 3.) да се манастирска добра уредно обделавају, и шуме не пустоше; 4. ј да се онде, где се које мавастирско доб-