Српски сион

Ве. 52.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 845.

старатељства захтевала, или саизволевала на то, ту ће се такове закладе етавити под митроиолијско главно унравитељетво православних срнских народно црквених Фондова и заклада. §. 590 Право врховног надзора над свим православним српским народно-црквеним фондовима, закладама и добрима, припада Бзеговом

Величанству, и врши се утавним путем преко кр. уг. владе. Из седнице саборског одбора држане у Карловцима 26. Сепгембра 8. Октобра) 1ћ91. Георгије с. р. патријарх.

ЈГИСТАЕ.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Митрополијско-црквени савет) започео је 10. (22.) декембра о. г. своје редовне седнице иод предеедништвом Његове Светости г. патријарха српског Георгија. Присутни су били чланови: високопреосвећени епископи Нектари је Димитријевић и Мирон Николић, прота Јован Борота, прота Лазар Поповић, др. Стеваз Павловић, Лаза Обреновић и као заменик прота Стеван Чобанић. Члан др Ника Максимовић бавио се у одбору петнаесторице. Известилац је био секретар Исидор Ћирић, а перовођа др. Лаза Секулић, подсекретар. У ирвој седници известио је архијерејски Синод, да је на место бл: женопокојних епиекопа Тео®ана Живковића и Василијана Петровића изабрао за чланове митр. црквеног Савета г. г. епископе : Нектарија Димитријевића и Мирона Николића. Пошто су предмети били раздељени међу чланове ради проучавања и реФеровања, одгодиле су се седнице на неколико дана; за тим су седнице 16. дек. продужене а довршене су 17. декембра. Расправљено је свега 58 предмета, међу којима 39 бракоразводних парница. 0стали предмети били су рекурси против решења епархијских власти. — (Патријарх цариградски Неофит VIII.) Не давно изабрани васеленски цариградски патријарх НеоФит јавио је иосланицом свима автоке®алним православним црквама, да је сту"ио на престо натријаршије и заузео унраву над православном црквом цариградском. — (Нови митрополити у К^јевуи Москви.) На место упокојеног митрополита Платона именован је за кијевског мишроаолита досадашњи митрополит московски Јоаникије, а за московског митроаолита дојакошњи варшавски Леонтије. — (СаборСЕи одбор 15-торице.^ Као пгго смо јавили у 49 броју, започео јесабореки одбор 15-торице 2. (14.) декембра о. г. своју рад-

•* « •*.Д •*• Ж њу. Одбор држао је седнице испрва под председништвом дра Бранка СтеФановића; а кад је овај запречен био, изабрао је себи другог председника у особи Александра Стојачковића. Записнике су водили на изменце чланови Стеван В. Пиповић и Ђорђе Ст. Бекић. Одбор 15-торице одгодио је 18. декембра своје седнице до почетка марта 1892, и поверио је члановима: дру Ники Максимовићу, дру Илији Вучетићу и Стевану В. Поиовићу, да према закључцима оборским све уредбе редигују и у склад доведу. — (Накнада српском свештенству аа сесије у Троједници.) Како дознајемо, уврстио је сабор троједне краљевине у земаљски прорачун за годину 1892. своту од близу 10.000 ®ор. за накнаду паросима оних ерпских православних парохмја, које немају парохијалне сесије, а које спадају у некадашњу беловарску, градишчанску, бродску и петроварадинску пуковнију. До сад су паросима дотичне општине плаћале новчану накнаду за парохијалне сесије, а сада ће се то подмиривати из граничарског Фонда односно из земаљског биџета. — (Српска црквена општина у Панчеву) држала је 8. (20) децембра о. г. своју редовну скупштину, у којој је између осталих предмета обављен и избор аредседника ; на место покојног ироте Васе Живковића. Скупштипа, на којој је било присутних преко 90 чл .нова, изабрала је — по нредлогу дра Светислава Касапиновића једногласно за иредседника дојакошњег заслужног подпредседника г Каменка Ј. Јовановића, књижара панчевачког. — (Вугар_ка.) По консуларном извештају износи иовршииа целокупне бугарске кнежевипе 99.276 кв. км., од ког простора долази на ]>угарску >4.593, а на Источну Румелију 34 783 кв. км. — По иопису од год. 1888 износи броЈ становнишшва 3,154.375 душа (1,605.389 мушких