Српски сион

Б р . 52.

и пресуле: да јш није који узрок више наведеи или да није ваљда који иревнђен и изостављеи, и да није како год о чему и сувише огатро и строго суђено. На нитање: „како ће попина пропови јед моћи имати значајнога утиска на народ?" —- „како ће се нашем народу нохађање св. цркве и богослужење омилити?" „како ћемо доћи до већега плода на

њиви Госиодњој?" — једном речи: како ћемо веру излечити и оноравити, на то питање ево нашег кратког одговора: „сеззап1е саиза сезза!; еНесШз" — отклонимо узроке болести, и ми ћемо тиме већ и саму болест отклопити; отклонимо ли болест. тада ћемо већ и оболела места мало по мало залечити моћи. 1891. Доброрад.

шгол: мд.

У 49. броју (на стр. 790 и 791.) овога цијењенога листа показао је мој бивши и свагда поштовани проФесор, господин Јован ЖивановиИ , на начин, који је иознатој ерудицији његовој својствен. како сноменути глагол не мора на сваком мјесту и у свакој прилицп да значи оно, што обично мислимо да значп, т. ј. јесши (исти), већ да може каткад значити м/ш. Наглашујући, да се је овај глагол уно требљавао у врло старим старословенским сноменицима и да је касније замијењен глаголом нтн =иЛи, закључуЈе, да се овај старински глагол, којему је основа ид, мо гао задржати и у црквенословенском језику у облику идмн, и то само у 1. гл. 4. ст. апостолскијех дјела, гдје је упо требљен као словенски иревод грчкога нартнципа оуга/лСоиегод, који значп српски: скуиивши, сабравгии , а и: догиавши на састанак или сасшавгии се. Мислим, да неће бити излишно, ако наиоменем овдје, да је по свој прилици од основе 1лд постао именични облнк иждеи"Ге, који сам опазио приликом нрегледања Рељево, код Сарајева 1891.

Осмогласника, у једноме шроиару првога гласа у пјесми четвртој канона, који се поје четвртком на јутрењој. Тај тропар гласи овако: „Л1оре бсзвожуа н нев-ћрсткд ко.здл^тнкше, иждеп нли к д ши л»ч., конн г.огонзг.рлшин ХрТстокм лпостолн, крагд потописте лхмслсннаго, и потонленма челок-ккн изклјкостс ко СПЛСепТкЈ." Нијесам могао одмах разумјети оно и ж д с п Те л\ ■/. к л ш н л\ г, док пијесам погледао у грчки текст тога тронара, који гласи: авоад /ИН-т* алк;т 1ас та^а^агтед, т а I д ;■ тг I [ј а 0 е о~ I г !■ н <•> г, '/.т то/, -0 еокехтог Х охатогЈ", <-х0о()У 1оат е тог гоцтоу, ха1 Јгдкгтегтад еГ/.у.гоате, .тоод оготцд 1иг агИоч>лоуд 1 . i то(ј г0л01. '' Но прије него што сам разумио овај текст, ва.љало ми је знати, што значн е * г (•] а а е а г г; нотегнем Шенкла, а он: етт1[3а01с, еоЈд, >, (етраггш) Јаз Н1паи{"з1е1§еп, с!ег 2иаапог, ги е1"\у. и т. д., из чега закључих, да та1д елг^всОеОЧ' V II (~> г или црквенословенско и ж д енТ е л\ ■/. клшнлхх, ваља да значи српски: доласком (појавом) вашим. Т. А.

НЕХХРД80СШНЕ ИКОКЕ У ПРАБОСЛЛВНИШ СРПСКИШ КУМША. (Један апел на све, који љубе своје св. православље) 'ржим, да ће наслов овом чланчићу, Шг^као што га горе ставих пробудити

да баци у бригу све пријатеље светог нам православља, а нарочито оне, којп су „кх перкм\-х" позвани, да га штите и утврђују- Опазио сам, не само у својој парохији, већ и другде на страни, да наш српски иравославни свет врло радо купује

најозбиљнију пажњу свију, којих се тиче, на појаву која се показује од године до године све јаче и јаче у нашим српским кућама, а која је кадра, ма је посматрао са најневиније стране,