Српски сион

Стр. 30.

„СРПСКИ ( 11011."

Б р. ±

Преосв. г. Епископ Никанор пртшљен је од Новосађана са нскреном љубављу, а испраћенје са срдачиом благодарношћу, гато је на велики празник св. Богојављења пружио побожном православно-хришћанском народу у НовомСаду праве духовне утехе! — (Нов проФесор богословије ср. карловачке.) На катедру проФесора догматичног и моралног богословља, која је избором г. Михаила Груј и ћ а за епискоиа горњо-карлованког упражњена остала, позвао је св. Натријарх проФесора и ректора задарског богословског завода, преч. г. .]• еромонаха-синђела, М и т р о ф а н а 111 с в ић а, којн се том позиву вбљно одазвао и всћ је и догаао на место свога новога онредељења, Г. М и т р о ф а н Ш е в и ћ — колико ми познајемо њсгову ванредну ревност, одличну спрему, гвоздену вол.у и богату праксу — заиста је доетојан да попуни место бивгаег узоритог проФесора, а сада преосв. г. Епископа Михаила. То је такова аквизиција за наш богословски завод у Карловцима — да се боље није могло пожедети. Мп најсрдачнпје поздрављамо новога г. проФесора богословије — у средини нашој! А Љеговој Светости г. Патријарху Георгију пуном дугаом искреие благодарностн топло благодаримо, гато за богословскн завод наш •прибира најврсније проФесорске снаге, које ће иаш богословски завод у Карловцнма уздићи на ону висину, на којој тај завод до садјоганикад био није. — (Седниде епарх. управе бачке.) К о н с и сторија еиархије бачке држаће своју редовну месечну еедницу дана 21. јаиуара о. г., а седница е п а р х. администра т и в н о г о дбора бачког држаће се дан нре т. ј. 20. јануа р а о. г. —- (Избор пароха у Мокрину.) Не давно обављен је избор пароха у Мокрину у присутности консисторијалних нзасланика: протопресвитера темишварског Кузмана Станнћа и нароха в. кикиндског ЈованаНоваковића. Изабран је занароха Васа КадиД, који је вшие година- био капелан у ј Моцрину. — (Срп. прав. црквена општина у Н. Саду) држада је у иедељу 29. декембра 1891. своју нпиредпу скупттину, у којој је обављен избор двпјкце ууптпеља за овдагању сртг.ску вкш// девојачку школу . Школски савет кандидовао је за прво место (за нриродне науке и мађарски језик) ову тројицу * Нвана М. Шшовнћа, прнвр. учитеља заменнка у вишој дев. гаколп, Паиту Јоваповп1.а, 1

учитеља в. бечкеречког, и Мнлана Ђуричића, учитеља чурушког; — а за друго место (за српски језик, историју п земљопис) ову тројицу: Мату Косовца, учитеља меленачког, Ивана Мартпновп Ка, учитеља ианчевачког, и Миту Ђорђевића, учитеља сснтомагаког. Већином гласова изабрани су за нрво место Панта Јовановић, а за друго Мита ЂорђевиИ. — Да.ље је регаено, да се на пролеће ночне зидати пова школа у јовановском крају. иошто је потребна за градњу свота од 3500 Фор. већ осигурана. — (Прешла у православље .)Пишу нам из Црне Баре: „У недел.у 28. декембра 1891. прнмила је православну веру госпођа Терезпја , честпта супруга Јосифа ЈаникијевиИа, бележника из Црне Баре, а снаха најстаријег данас активног срп. пар. учитеља деда-Томе Лаиикнјевића из Сегедшта."

одоттзд. — (ј Мита Петровић, српски књижевник), н рофесор сриске учитељске школе у Сомбору, преминуо је после дугог и тешког боловања у 43-ој години живота свога у Буднму 17. декембра 1891. Тело нокојниково пренесено је 20. декембра у Сомбор, где је опојано по обреду православпе наше цркве и евечано сахрањено на успеиском гробљу. Мита Петровић родио се 14. октобра 1848. у Панчеву, где је прво почео учити реалку; за тпм је учио нижу гимназију у Карловцима, а впшу у Винковцима, где је 1868. положио испит зрелости. Свагда је био изврстан ђак. Природне науке и математику слушао је на свеучилиштима у Хали, Тибингену и Нрагу, где је 1872. положио иепит за проФесора гимназије. У Горици изучавао је г. 1882. винарску и свилареку струку, где је за оба та предмета оспособљен. Године 1871. постављен је за проФесора математике и природних наука у сриској учитељској школи у Сомбору, где је до смрти своје остао. Мита Петровић отпочео је своју књижевну радњу јога г. 1864. у лиету „ Даници ." Као ђак радио .је у тадагањим белетристичним лнстовима: „Вили", „Матици" п „Младој Србадији". Као свргаени гимназиста написао је књигу: „Девојачки Свет", коју је „Матица српска" наградпла са20дуката. Год. 1870. издао је броширу: „Народна гакол^а у Чехословена". "Као проФесор учитељске школе писао је педагогаке чланке и расправе у „Школском .јисту", хрватском иедагошком часопису „ХаргесЈкн" п немачки у \