Српски сион

СИОН."

Стр. 2о.

шта .мпатн у свом листу „01 јз 1ч 'у(,оге Котапо" анализу своје велпке окружнпце. Ето те анализе, којој је нретходило ово неколико речп: ,Већ је изишло на јавност неколико извода из енциклике о раденичком иитању, која ће скорим угледатн света; али овп сувнше општи н нетачни изводи не дају праве идеје нов<>г понтиФикалног списа. На протнв, ми имамо повода, да следећн нзвод држимо за потпуно тачан: „После кратког увода, у ком се говори о ла;кпост |Рп тешкоћи овога питан.а, као и о потреби, да се исто што пре реши, ендиклика побија пре свега еоцпјалистичко решегве, које би хтело, да уништи ириватни поеед, пак да створи општи, заједнички. По томе иочиње говорптн о решењу, које излази из хришћанеке науке. Она нризнаје, да сходно овој науци, морају прп том решавању суделовати разна начела п елементи; али да је црква ирвп и најглавнији Фактор, без кога бн еви остали били безуспешни. „Енциклика у том погледу позива се на еванђелску науку, по којој господари п раДеници нису за то на овоме свету, да се међусобно гложе, него да живе у слози, испуњавајућн сваки своју дужност; шта више, онн иостоје за то, да једни друге испомажу, даједни и други жнве у нријатељској слози, па и братској л.убави, као члаповн једне иородице. Црква се не задовол.ава, да им само напомиње ту науку, него она чинн све, да она постане и дело; исто тако она унотребљава све и сва, да сиротињи пружп моралне н материјалне помоћи, коју па њихово добро уме да пронађе Исус Христово милосрђе, које вазда у цркви пребива. „По том долази енциклика на акцију, која у том ногледу може да нрипадне држави. Пре евега она, некако у опнтте, допушта, да држава треба да подупире раденике, па онда на посе, да

држава може п мора посредовати, кад то посредовање захтева заштита онштега добра и право странака, које јој прнпада. Овде окрузкнпца поједннце набраја главне иредмете, којн изискују заштитиу акцију државе, а то су: ириватнн иосед, јавнп мир, користи н самих раденнка, телесне п душевне. Претрееајући те предмете, она говорн о разним питаи.пма, која ее тпчу одмора о празницима, обуставе рада (1ез ^гедчв), наднице, трајања рада, како према ' каквоћи поела, тако п према сиолу и старости оних, који раде. „Последњн део окружнице тиче се раденнка самих, а снецпјално раденичких институција и удружења, као што су: међусобно нотпомагање, оспгурање у случајевима неереће, болести, неснособности за рад, и т. д.; — дал.е, различних пачина старатељства за младеж и одрасле; застунства, особито мешовитог, а пре свега удружен.а, примењених пзмењеннм околностнма времепа, које држава треба да подуиире, унаире1)УЈе, дајући јој у томе иотпуну слободу, ко.ја јој ирипада. — 0 тим раденнчким задругама, н о начину, како да се устроје, говори енциклика онширно, навађујући тсмељна правила, нарочито иреиоручујући, да буду у хршнћанском духу. — Она нризнаје и хвали све оно, птто је у том погледу добро рађено, она захтева, да се још више учини, пак завршује озбил.ном поуком свима онима, којнх ес то питање тиче, да свако своју дужност чнин вољно п без одлагап.а." Узалуд тражимо у овом нзводу енцпклике какву нову мисао, која још ппје бн.та пзбпла на јавност, и о којој није већ било говора. Мп не нађосмо батн нн једне. У нзводу нпје се нн могло иаћн, јер је нема ни у енцик.тпци, где нанлазимо на обичне ствари, које се већ годппама повлаче по свпма новинама без цкаква видпа резултата. (Настлвиће се.)

Ж И € Т А К, |г суетво ванредно многобројиог побожног народа. који се у цркву слегао, да види величамствену архијерејску св. лнтургију. На св. лнтургпјн рукоположно је преосв. г. Епнскоп Никанор раковачког монаха Еорннлија за ђакона, а после св. лптургпјс је преосв. г. Еипекон осветпо воду код великог ];рста на тргу новосаДском.

мша, — (Архијерејска св. литургија у Нов. Саду.) Као што смо у нрошлом броју на овоме ме( ' Т У У вапред наговестттлп — о нразнику св. Г> ог °,ј а в л. ењ а одслужио је св. литургију у повосадској св.Ђурђевекој цркви иреосвећенп Епископ теминтварски г. Ннканои Поиовн]), уз пни-