Српски сион

Стр. 61.

Лако јс папи чинити општа посматрања; али, могу ли се она лако н извести? Тако папа захтева, да владе стану на пут обустави рада. То је лако рсћи; али, на којп ће начнн владе да нрисиле раденике па рад, кад овн неће да раде! Којим начином ће присилити поседнике Фабрика, рудокопа/ подузимаче велпких јавних радн.а, да даду бољу надницу раденшџша, који иеће да раде? Владе могу саветовати; али ако неће нико да поелуша, онда се мора употребити сила. Леон XIII. то отворено не каже; али то излази из његових оиштих посматрања. ЛГп смо напред тачно испнтали дело папино о раденпцима, те смо доказали његову ништавост. Да би одгокорио на питање, које је сам себи ставио, Леон XIII. морао би јасно испоставити нрава раденнка према уирављајућим сталежима, и иоказати, да се та права не поштују. Место да испитује та питања, папа испитује само права управљајућих сталежапрема раденицима. Он тим сталежима уступа право надзора и опредељења над физичним и моралним животом реденика и њихових нородица. Управљајући морају се владати у својим назорима но прописнма цркве, тако, да се садање друштво мора иовратнтп на старИнСко, само би се тако оно могло обновити.

Но тако је било од вајкада. Пак, шта видимо? Друштво је остало оно исто, какво је било н прије. Протнвностп су постојале онс нсте, као и данас пгго иостоје, иа тако ће постојати и од сада, ако се буду употребљавала она средетва, која пана наводп. По њему бп то велико средство било: оснивање онаких удружења, .као што су постојала у средњем веку. Леон XIII. радо се иозива на повесннцу, алп пе наводи Факата, која бп потврдила његове наводе. Раденичка удружења средњега века занста не могу служити као обрасци. У тим удружењима послодавци беху господари, а раденици голи робови, који се мораху иокоравати њиховим ћудљивим наредбама. Највећи део тих наређења носила су на себи тако звани религиозни тип, измешан разним светковинама. То је, можда, папу н завело. У тим институцијама он види само ту страну, а неће да се брине за раденпке, чији прави интереси не беху ништа у очима њихових гоеподара. Таке институције он бн рад, да се и сада заведу; а то би било, да се онет угњезде злоупотребе средњега века. Такав се закључак изводи из окружнице Леона ХПТ., н то је у кратко смисао његових теорија о раденпцима.

— (Извештај о јануарским седницама епарх. управе бачке.) Административни одбор енархије бачке држао је 21. јануара о. г. своју редовну седницу под иредеедништвом Љсгове Светости г. Патријарха српског Георгнја. Прпсутни су били члановн од свештенства: Мпрон Ђорђевић игуман ковиљски, Милош М. Паиић нрота жабаљски; од световнпх чланова: Петар Е. Сарајлић, Др. Павле .ЈанкоииК, Душан М. Јовановић, Стеван Јевтпћ н епарх. чиновннцн: Др. Михаило Полит Фискал, Димптрпје Поновић рапунски ревизор п Сергнје Шакрак-Нинић изиестилац п бележннк. Од важннјих предмета који су у овој седницн решаванп региетрујемо ове: 1. На молбу Е. 111. Одбора бачког, да му се саоишти: да ли је законита била она цркв. скунштнна у Мартоношу, која је изабрала Ану По-

новићеву за тамошњу учитељицу — одговорпће се Е. III. Одбору, да иста скуиштина ннјс била законнта с тога, јер није ио закону за .8 дана у нанред заказаиа и уредно сазвапа — те ће се уиутптн мартоношка цркв. онштпна, да нзмећу п])нјавл,ених комнетенткиња нов избор учнтел.Пце обави. — 2. Ст. бечејској цркв. оиштинп саоиштпће се модалитети, по којима ће моћп прекннутн уговор са друштвима, код којих је од пре своје јавне црквено-општинскс зграде оснгурала, те ће ио нрекиду тих уговора иматн своје зграде код угарско-Француског друнггва осигуратп. — Узето је иа иовол.но знање, да је М. Паинћ, окр. нрота ;кабал.скп, од свештенства и цркв. општина жабаљскога нротонреевитерата укупио п у благајну енар. Фонда .унео све прописане прилоге за 1891. г., те ће ; се п оеталп окр. протопресвптери позватп, да нсте прилоге прнкупе и у епарх. фонд што ској ије