Српски сион

В Р . 5.

„СРПСКИ СИОН."

овдашћењу Његове Светости г. иатријарха Георгија. Г. Мандић етупио је ире годину дана у монашки чин, а пређе је био ирота у Госнићу и звао се Петар. — (Избор пароха у Војки.) За пароха П. класе у Војки ; у архидијецези, изабран је једногласно г. Димитрије Станисављевић, тамошњи многогодишњи парох, који је до сада ужнвао парохију ниже класе. Избор је руководио као консисторнјскн изасланш; г. Стеван Чобаипћ, прота карловачкн.

— (ј- Павле Димић) парох у Башахиду, у бившем велико-кикиндском диетрикту, премннуо је у суботу 18. јануара о. г. Покојник се родио 1846. годнне у В. Бечкереку, где му је отац био ђаконом. Доцнпје му је отац, поп-Васа, бно нарох у Оромамошу. Нок. Павле свршио је богогословију у Карловцима 1868. године. После свршених богословских наука био је пет година бележник епархијске консисторије темишварске, а за тим га је црквена општина башахидска једногласно нзабрала за свога нароха, где је све до смрти своје ревно и часно служио св. цркви, због чега је велнко поверење ужнвао. Био је он одличан евештеник и добар родољуб. Са својим саиарохом Петром Перићем живио је у таки вели кој љубави и сиоразуму, да је мало било наћн у целој нашој јерархији такеслоге и братске љубавн. Покојник беше одликован и црвеним појасем. Изабран беше п за члана конспеторијалног.Срез мокринско-врањевачкн бирао га је за послаиика на наш народно-црквени сабор у Карловцима, и то г. 1879, 1881, 1885 п 1886, где је жпво учествовао у радњи тога највпшег нашег автономног тела. На сабору од 1879 био је неровођа, а у одбору пстнаесторице сабора од г. 1885 био јс известилац за уредбу о дотацијн свештенетва. Говорнш; беше добар, како па сабору тако н у цркви и ван ове. Покојник је радио н на књижевном пољу. Пктових радова било је у духовнпм лпстовима: „Беседн", „Гласу Истине", „Хришћанском Весннку" н „Српском Сиону". Кад се оно око г. 1870 иочела шнрптп секта назаренека, написао је књнјкнцу иротив Назарена, у којој је вешто нобио н.ихову лажну науку. Иоеледњих неколико годнна боловао је покојшп; од етомака, те је залуд тра.кио лека у разннм купкама.

Сахрањен је 19. јан. у 2 сахата поеле подне. Нри иогребу беше мноштво народа и 8 свештеника са нротом велико-кикнндеким и два 1>акона. У цркви држали су опроштајне говоре нреч. г. Милош Јанковић, протојереј и парох турскобечејски, и г. Мата Косовац, учитељ меленачки. Они су достојно оценили п оилакалн покојника. Описали су жнвот његов н рад на црквеном иољу н у народу, рекли су н нагласили, да је покојннк био добар иастир, који је своју душу нолагао за етадо евоје... Покојник је оставно за собом неутешну л.убу, матер у дубокој старости и малолетног еина Милоша од 8 година. Са евојнх врлина заслужио је покојник, да му од срца клпкнемо: Бог да ти душу ирости, оче Павле, и вечан ти спомен! — (ј- Коета Прњаворовић) парох клишки, у иакрачкој еиархнјн, преставио се 16. јануара о. 1'. иосле дуге и тешке болестп у 46-ој години живота свога. Оплакују га супруга и иетеро несастаране ситне дечпце. Вечан му сиомен! — Пишу нам, да је нородица покојникова остала у великој иевољи и оскудици, те се умољавају нлеменнте душе, да тој еиромашној породици нритеку у номоћ. Даровн н номоћ нека се уиути на преч. г. проту Андрију Бнрача у Воћин, у Славонији. — (ј Георгије Дрндарски) иарох у Добрици, у Банату, нрсминуо је 1а. декембра прошле године. Родно се у истом меету 1807 године а рукоположен је 1828. год. По томе служно је св. цркву као ретко који свештеник. 1'укоположен је од блаженоночивнтег енископа ЈоеиФа Путника. Сшфелују добно је од блаженоночившег епнскоиа Пантелејмона ЈКивковића год. 1847. Свршио је нормалне, немачке школе н богословију у Вршцу. У последње доба јако је оболио и нред смрт изгубио је свест, те јс тако после тог боловања бесвесног од нет дана испустпо своју старачку душу. Оставио је након себе удомљене синове, од којих је један Мнхаило нарох у Избшнту. Бог да га прости! С. Ж. — ( Т Теодор Поповић) н а р о х д е р о н. с 1; и, у бачкој епархијн, нреминуо је 19. јануара о. г. Покојнику било је (58 годнна. Сахрањен јо 20. јануара. На опелу чпиодејствовао је г. Илатои Стојачковнћ, игумаи манастира Бођана, са јот(г трн свештеника, а оироштајну реч рекао је г. Манојло Грба, иарох нарабућски. Вечан спомен иокојипку!