Српски сион

Стр. 111.

где је угаао у светн олтар п целивао евето еванКеље н часну транезу, а за тим изшнав из олтара, стао на амвон и уз појање „тон деспотин" благоеловио народ, и сишав доле заузео је место у своме архијерејеком етолу. П(| свршеној молитви, поздравио је високопреосвећеног г. Епископа пречаени г. прота темшнвареки Кузман Станић беседом, коју ћемо у овом лнету нрнказати. По свршеној беседи сљеДовало је Његовом Ршсокоиреосвегатенству носвећено, бурно и дуготрајно „живно!" На овај иоздрав изговорио је иреосвећени г. Еннскон беседу, у којој је изјавио захвалност на тако усрдном дочеку. Жао нам је, гато нам та беседа ннје до руке дошла, ал толико можемо о њој казати, да је бнла иуна духа п песничКог полета и да је днрнула у најњежнија осећања нобожних мнсли и родол.убивих осећан.а тако, да је у више нута, са дуготвајним н одугаевљеним одзивом „живио" прекидана бпла. Пошто је Преосвећени беседу своју свргаио, и од присутних са громкнм „жпвио" одноздрављен био, стао је на амвон п благосил.ао народ, а за тим је уз нојање „тон деспотин" од свештенства п многобројног народа из цркве одпраКен у његову Епископску резиденцију, где га је дочекало дванаест у бело обученпх довојчица у предсобљу, које су нред њим цвеће иросииале, н руку му пољубиле, које је г. Епискои благословно са изразом: да буду живе н здраве! На врати при уласку у његове собе, дочекао је новог Епискоиа, преосвећенн г. Епнскои вргаачки Нектарије, те су се обојица иоздраВИЛИ II пољубили. По малом одмору, представиле су се Његовом Високопреосвећенству разне корпорације п свегатенство овим редом: прво, српско а за тим ромаиско свегатенство; за овнма свештенство римокатоличко и унијатско; иосле лутеранско и евангеличко, а за тим општина јеврејска са својнм рабинером на челу. За овима сљедовали су представнпци овоЛ1естне војничке управе; представнигатво ововарогаког магистрата са својим градоначеоником, чланови епархијске управе ева три одсека; иза ових представништво жупаније; краљевске табле; кр. суда; порезног и поштанског, као и брзојавног звања; уиравптељи гимназије и осталнх реалннх н других учевних завода, н застунници адвокатске коморе и т. д.

Желимо високопреоевећеном господину Епископу нагаем, да овде у срединн нашој а у своме високоме достојанству, нађе радости и задовол,ства, мира н снокојства, н да проведе дане своје етаростн у најповољнијем здрављу! — С. — (Одликовање.) Стеван Кн]» н 1>, парох Фелдварски, председниктамошње црквене ошптнне и члан адмннистративног одбора епархпје бачке, одлпкован је од Његове Светости г. патријарха Георгија — црвеннм нојасом. Честитамо на заслуженом одликовању!

одтгдзд. — (| Аксентије Белеслијин,) парох тисас е м н к л у ш к и, преминуо је у очи св. Три Јерарха о. г. напрасиом смрћу у својој нарохији иу кругу своје многобројне породице. Покојник се родНо у Сиригу (код Сегсдина) од матере Тоде и оца Максе 13. марта 1833 год. Породица Белеслија (од старине из некога Белеса, а — лнја ноказује да је негде у туреким крајевима) је врло разграната у Сиригу. Аксентије сврпгао јс основне гаколе у својем родном меету, гимназију у Сегедину. Будући од еиромаганнх родитеља иатио се много, особнто док је био у доњим разредима, био је вигае гладан него еит. Много пута бп тако гладан отигаао са својнм такође гладиим друговима у порту иа би ту из свега гласа иевалн, а Сегедиици су већ разумевалп тај знак те би им донелп да јсду. У горњим разредима издржавао ее од конднција иа је још и оца свога помагао. Кад је погаао 1856 год. у Бргаац на богословију, дао му је отац 50 Фор. на три године те се тако морао опет латити конднција. Имао је особито леи глас н био је редак појац и певач. Свршивши 1858 год. богословпју одмах сеожени н но том га запопи темигаварски владика Самујило Магаиревић. Од 1858 год. биоје 18 година канелан у Тиса-Ст.-Миклугау код свога таста Стевана Фирићаског. Кад овај умре, укпие се једна парохија те он оста капеланом јога 4 године. После смрти другога пароха 1880 једногласно га изабере опгатина за пароха и као иарох је ту умр'о у (52. години. Покојник је био тихе нарави те се није мешао у јавне послове, али када требаше, свагда је отворено исповедио евоје начело и увек је био уза своју паству. Био је необично добра срца — сугата доброта. Са. својега понгген.а, доброте н због својега лепога слул:сња. п иојап.а нарохијанн су га всома ногато-