Српски сион

Б р . 7.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 99.

обећањем живота без смрти, запечатио је оваплоћени Сии Божји крвљу драгоијепом. А за што V питаће когод између вае, л,убазни моји! Да ли је та наука, која подиже из незнања и пропасти моралне свијет, могла и може бити противна свијету том? Не. Али опет била је, била протнв свијета тога. Та то каже божанствени учитељ сам: нс л1ните ико прјидо^х КОКрЕфИ Л1ИрХ на зел1лкм не прјидохк воврлрн лшрк но дичх — (не мнслите, да сам ја дошао да донесем мпр на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач). (Мат. 10, 34.) Заиста Син Божји дошао је међу нас грешне људе, ие да освешта п утврди вјерске заблуде свијета и вијека тадашњега; не да похвали и поласка богомрским страстима људским. Не. Дошао је он, да разори на лажи, иразновјерици и неправди основану „пркву" нозванпх и непозваних вођа и старешина народних, да ју разори и да трмш денлш сазда на истини и нравди вјечној иркву Божју. Дошао је да нробуди у срцима људи свијест о високом поријеклу и достојанству п.нховом и да их учини од робова синовима Оца небеснога, назначивши и високу цијел живота човјечјега. (Мат. 5. 48.) Дошао је да покаже шта је вјераи каква је у ње моћ, којом не само да се цијеле болести и праштају гријеси него а11■ е н гор'к рпетЕ дкигннса и верзпсА вк л1оре, к8дет'а (ако и гори речете, дигни се н баци се у море, биће). (Мат. 21, 21.) Дошао је да нроповпједа у сред мржње н злобе, пакости и неваљалства људског не пову, али давно заборављену науку о љубави, која нозива себичност људску, да се одрече себе, да не чини иеиравде, но да чини добро и но цијену пајвећу. Дошао је да збаци силне н охоле, да нодигне смирене и иоиижене (.1ука 1, Г»2) дошао је да проповиједа суапшма (О п В цјнмс. слнЈепима прозр-кпЈе да исцнјели сокр8ш«ннк1А сердц(Л1х (Ис. (>1. 10); дошао је да пробуди и ојача наду на помоћ 1 >ожју, на добрпх дјела награду вјечну. Да, иаука Христова нроиовиједајући нови живот ио.зивала је свијет, да се од]>ече н својпх вјерских заблуда п својих милнх али неваљалих наука; позивала га је

да се одрече себе. У том и јест она вигае истакнута иротивност међу науком том и свијетом тадашњим. Из иротивности настаде борба, која се сврпшла смрћу Христа Богочовјека. Но та смрт, којом је погажена н унигатена наклеиих сила моћ, дала је живот вјечни, којег смо и ми срећни причесници. ЈБубазни моји! Како смо срећни мн, гато тога новога живота науку и ироновијед слушати можемо. Како је милостив Отац небески, гато је н нае удостојно, да будемо синовп Његови, цркве Његове чланови! Може ли за нас бити светије од лијеие наше вјере нравославне, кад знамо, да је то вјера Богом откривена, Божјега а пе људскога ума дјело. Може ли за нас бптп гата милије од добре мајке нагае цркве Христове, која нримивпш нас у своје окриље пита дугау нагау небеском иићом; од цркве Христове, за коју јуначки пагаи ђедови иролијеваху нотоке драгоцјене им крви своје? Не, заиста не! Кад вјера нагаа нравославна, коју нсповиједаху нагап оци као гато н ми исповиједамо, није дјело људи, него је откривење Ббга самога, онда она као такова не нотпада нити може потпасти промјени п нзмјенп каквој. Не ћемо ми дакле ди ])атИ у ту светињу иагаих прадједова и нашу тим вигае, гато је то изријечно забранила црква као Богом одређена чуварица и непогрјешива учитељица науке Христове. Кидати и ругаити ограде те вјереке, које црква подиже, значнло бн стављати се пад цијелу цркву, а дјело Божје поправљати умом човјечјим. То бп било ираво одступншитво, претегаки гријех који се казии проклетством вјечпим. — Ја пе сумп.ам пн мало, љубазпи моји, да свештепицп свијеспи казују иароду свом кс1о кол1о Кожм« (Д'ћнп. 20. 27). Знаду они да је то ирва ду.кпост н.ихова, јер „како могу разумјети иепознату науку д||к не кто нлстакнтх Д1 /Ј\" ( г 1,'['»!ш. гл. 8. ст. 31.), а иознавање вол.е Вожје нрви је услов спасења нан!ега. 1 >ад дакле пе би поучавали свепхтеници народа свога, били би противгшци снасења његова. Но сачувај нас Боже и саме помисли на то; страшна је она и ужасна! Проповиједајући рнјеч Боа;ју, свеште* \