Српски сион

СТР. 100.

.(ТПСКП 0

Ир.

<.

ници Христове цркве ие могу а да ие пстакиу и особито ие нагласе, како је вјера без дјела мртва, да она сама не може снасти ннкога, да је, до душе, потребно н добро вјеровати, но шгје доста, јер „и и'кгк1 к г к()8к>тл" (Јак. 2. 14—19), те као што је тнјело без духа м]>тво, тако да је п вјера бе:; дјела мртва. А дјела та, којпма се оживл.ава п засвједочава вјера напга у Бога, ■ треба да су нлод чнсте љубавн хришћанске, без које, и „ако п језнке човјечје п анђелске говорпм, онда сам као звоно, које зпони, нлп прапорац који звечи. II ако имам пророштво п знам све тајие и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премијетнтам, а .вубави иемам, иишта сам. И ако раздам све пман.е своје, н ако предам тијело своје да се сажеже, а љ у б а в и иемам, пишта ми не помаже." (1. Еор. 13. 1—3) Љубав је дакле, љубазни моји, животворпо начело, које здружеио с вјером нрепорођује свнјет. То је она сила иеодољива, која иоојсђујс и пајљуће пепријател.е наше. (Рим. 12. 20. 21.) С тога, кад идемо у пркву, свету Богомољу нашу, пођимо с љубавн п нз л.убавн хјнппћапске, а не из пукога обпчаја п навпке пусте, пли да пас виде л.удн. (Мат. 23. 5.) Сваки нам иокрет и поглед у светом храму Божјем, треба да изражава л»убав нашу према светињи мјеста, на којем смо — светињи Богослужења, у којем учествујемо срцем и душом, — светињи ликова, што пам благим погледом својим са икоиа освећених блаже болове срца и душе. Том љубави задахнути не ћемо ми од храма молитве чинити храм за разговоре празне о стварима земаљским и сујетним. Не. Ми ћемо шложити ноиечпп; житеискоб да можемо цара иебеског дочекатл и пратитн .вубавл.у чистом п из те љубави рођеном молитвом тихом, а за здравље и напредак свој и својих, срећу овога и блаженство онога свијета — свију л.уди. Тпм и таким дјелима љубави ноказаћемо, да вјера наша није мртва и да исиовиједање те вјере ннје само оустм н о\стнлл1и, него од срца и срцем. Кад проникне та чиста, небеска л.убав срца свију нас, не ће бити онда несугласица, свађе па п „неодо.впве мр-.кп.е" мећу суирузнма хјпппћапскнм. Не ће битн нено-

слушности п певјерства жениног, нити немарности, објестн и суровости му;кевл.е. Биће онда мира и слоге, напретка п задовол.ств.а мећу брачним друговима, који освећеном везом заједничкога жпвота приказују тајанствеНу везу Христа — женнха са црквом — невјестом његовом, пнтп ће нко од л.удн моћи исмјетиразлучити еже Вогх сочггл. А како ће тек благодатно да утиче такав на л.убави основани и љубави хришћанском проткан живот брачних другова на подмладак њнхов! —Да ли има игдје већеитрајпије среће на свијету по што је она у обитељи хришћанској? IСо да ие осјети сву силу истине те, да је у обитељи извор благостан.а народа! Ако љубав влада пзмеђу ])0дитеља и дјеце, ако дјеца поштују и слушају родитеље своје, а родитељи иазе и иегују, нодижу и вастштавају у духу хршнћанском дјецу своју, онда је срећа неизбјежна посљедица одиошаја таких, и с обите.ви том и так'ом срећна је околипа сва, друштво, народ и држава ццјела. Обпте.в таква нристаншпте је тихо, у које се склања са страстима људским узбуркане нучине јавнога живота уморени раденик и старатељ обител.и цијеле, — да одмори клонулу снагу и ирибере нову за нов папорап рад. Обитељ је така огњиште топло, на ком се чува искра народњега. предања о нрошлости лијепој п загријевају бпједама и бригама којекаквпм укочене жиле народног живота. Таквој обитељи ие може наудити сиољашња иесрећа, чланови те обитељи пе очајавају због иемаштине и неудаћа других, нити има силе, која би могла сломити дух, кога испуњује вјера и љубав хршпћанска и из њих ионикло поуздање у заштиту и номоћ 1>ожју. Но како је с обптељп оном, која нема љубави те, која снаја ненрекидл>ивпм везама родитеље с дјецом и дјецу с родитељима. Нема ту вјере у промисао Божји нити наде у заштпту и номоћ његову. Па шта је носљедица тога? Непослушност дјеце према ])одитељима, вријеђап.е ријечпма па онда и дјелом родитеља својих с једие, немарност, небрнга и сурово понашање и поступање родптеља с дјецом с друге страпе; једио и друго рађа растројством потпуним тако, да од обитељи као слике ])ајскога ншвота постаје сједнште сваковрсних порока и оиа-