Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

СТР. 101.

чппа: вЈечитога пезадовољства, рОцтања нротив Г>ога и од Бога уетанов.веног поретка у свијету и т. д. Може ли друштво, народ, држава, коју сачшвавају-таке обитељи, бити цапрсдпа и срећна? Заиста не! Па можб лн у друштву л>удском бити икакве вол.е озбил.не и за срећу народиу иодигпуте установе, |;оја би донијела жеј.спп усијсх, Јсад синови тога народа, нотсм.апши 1Ш пехришћапскп внспптапих кру-

гова, не могу да се загри)у за више идеале народа свога п нопну до онога стенеиа свијестн о дужиостима својнма, што се н једно и друго нодиже, чува и његује на огњишту нраве духом Христовим задахнутс обителш. И пајбо.ве установе не номажу ту, кад нема свијести, озбпл.пе вол.е, која прегорпјева све п .вубавн хришћанске, која сматра вса оу.игм! кмти, да се ноствд , це> највиша цпјел. —

(Свршлћв се)

ЕП4Р1ИЈСКИ

ОКРЈЈКИИ ПРОПОВЕДНИЦИ. (Наставчк.)

А што данас евештенство слабо проновсда, доста немарно, а по готову н никако ,,пе врши учитељске службе" своје, томе је — изме1)у другога — и то узрок, што многн свештеннк-парох осећајући се пелоћннм да пред верне, пред своје слушаоце нзаће „са високом и надговорл.ивом рнјечи .кудске нремудрости" — што се, нузгред будн речено, данас од ироповедника н тражН — устручава сс и])ед н.их изаћи као „иростак у ријечи"; немогући их хранити храно.м — по свом п л.удском .чп.еп.у н уверењу —јаком н снажном, не ће да им даје 1Ш обичну, просту п лаку х])ану. Кајобпчпија, пајпростија,, по за то ннак снажпаијака храпа, коју свештеник-нарох - који „ннје највештији у учеп.у" — може давати својој настви, својим вернима, јесте; тучачен.е недељних н празничнпх јеванђел.а. Јеванђеља су та већ но себи ироста, јасна п разумљИва, а пјш том коЈшспа п ноучна. Са једном две лн речи нроншрити и разјаеннти нОједина меета истих јеванђел.а, а у смиелу и духу учен.а црквеног и с обзпром па прилпке п потребе пастве п верпнх — на ето тн лепе, поучне, еиажпе проповеди, која „ако је н проста у ријечи, али У разуму није," По ево ћу тн, драгп читаоче, и овде понустнти: нризцаћу и ])ећп ћу, да има и такпх свештенпка-пароха,, којп ни такве хране пастви даватп у стаљу иису, који нн такове најобичнпје н најпростнје п])Оноведи саставити нису кадри.

Па и опет нма номоКи! И онет свештеник може врнштн „учитељску службу" своју, може нроповедати! Али н])е него што бих ти на ово одговорио, приметитн морам: да ако из богословије пзађе и у свештепство уђе н такав човек, такав „невјежа" — онда је то јадно и жалосно! То је онда лоша сведоџба за богословију, која човека са обичиим природиим, здравим разумом пије могла или хтела 11и толико спремнти," да најобичнпју и иајпростију нроиовед саставити и изговорнти зна и може! А еад да тн одговорим, где је у том случају номоћ. Но мени можда ие ћеш хтетн веровати, за то ћу нустити нека ти на исто одговори човек и свештеник од мене н знањем и звањем бо.т.и и виши. ,, Учите младеж у школи, учите иарод у сваковрсном саобраћају с њиме, а особито иеизоставно нроноведајте у храму Г>ожјем еваке недеље н нразиика. Нс морате сачип.авати научних беседа, ие морате се мпого брниути о красноречивим изразима, иије баш нужно нн да сами еачињавате из своје главе духовне беседе. Тумачите и казујте садржај науке енаеитељеве и апостолске просто п разговетно, иридодајте овима сходне времену и околностима ноуке за жпвот, за којс можете довол.но граднва наћн у списима православних архијереја п изврспнх духовних писаца наших. Ено вам п штамианих нроповеди у књигама најбољих