Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛМСТ

ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТ0Н01НЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСМБНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. В лагник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАЕ-НИНИЋ и САВАПЕТРОВИЋ. —У НОВОМ САДУ 23. ФЕБРУАРА 1892. ОРВИ ПОЗДРАВ шшш, Вожјом милости епиекопа карловачкога, коетајничкога, петрињекога, ЈТике и Крбаве, примореких градова Сења и Ријеке: ПРЕЧАСНОМ СВЕШТЕНСТВУ ОБОЈЕГА РЕДА И ЉУВАЗНОМ СТАДУ СВОМ! (Свршетак.) Кад тако човјек л.уоави хрпшћанеком проникнут изиђе из круга уекога обитељи евоје, срцем евојим л.убави пуштм тражи шири обим. У љега је жива свијест, да су оии које он у обител.и л>уби, чланови још веће заједнице такове и он ону .вубав своју преносп на народ свој и срце своје поклан.а н.еговој срећи и напретку. Осјећа он да га за народ његов вежу трајне унутрашн.е везе иенрекидне: језик и обпчајн, нрошлост писапа п иеппсана и у тој нрошлости свијетли дани пуне душу п срце његово осјећајима радости и поттоса, а мрачни и црни часови пуне тугом и несрећом клонулу душу п.егову. Али има нешто у народу његовом, што не да ни њему ни народу да клоне и

јЈрљако је меко и милостиво срце хрптпћанско, види се и одатле, што господар не ће ннкада пеираведно, сурово пли зар окрутио постунати са слугама својима, јер оп зна, даје овпма као и н.ему један Господ на небеснма ( Е ф . С. 9.), који не позна разлика тих, но једиако све пас л.убп. Хршнћанском науком оплемењено срце и дупта не да слугама да буду невјерпи, нрнтворпп, лпјени, себични и непослуштш плотскилгл гоп1одед1х гконлјл , јер им каже да кјнждо, вм;Е а| М е соткојжта кллгое, гјс п^шлитх (0 Гогнодл л фе рлкх лт|iе скокодх ( Е ф. 6, 8.).

ч