Српски сион

Отр. 148.

„ОМСКИ СП()1{."

Бр. 10.

Чудиовато, заиста чудновато! Ви хоћете можда да кажете, да је свештеиик слуга? Јесте, али слуга — божји, а учитс.ћ , отац народу своме! 1 'мко ето ми велимо. Но ми рекосмо, да ћемо написати две три. Па ето нека вам је и ово мало

за сада доста. „Ко има уши да чује, нека чује." Ми ето рекосмо овако, а сабор ће, надамо се, учинити — своје, те дати сваком своје! Један свештеник.

2|утра, у име Божје, улазимо у чаЖ сни пост ускршњи. На растанку са ^ данима мрса и на прагу овога великог иоста, св. наша нрква пева важност и величину његову, а учи нас, како да га испостимо, како наоружани да „препливамо велику пучину" његову и достигнемо достојпо васкрсењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. А ти си, народе мој, данас и дошао у храм Божји, да чујеш те песме слаткопојне и милу науку мајчину. Дошао си у дом Божји, да захвалшп Богу на досадањем животу, здрављу и храии својој, а љубави и доброти Божјој, и да му се од срца помолиш рад' заштите будуће. Дошао си, да се заједнички опростиш са данима овога мрса, а измолиш помоћ Божју и прибереш сиагу за часне дане великога поста. Јер та је помоћ, та је снага и потребна јако на „великој пучини поста." Великој, јер велика је цељ његова: „да се тело наше смири," „да одсеца са срца сваку злобу", „да одбаци дела таме, а обуче нас у оружје светлости." Да, тело је човеково греншо, а срце бива жестоко, те помрачује ум и каља душу „ ст8дпк1/ии г()'К т )(лш". И за то баш св. наша црква, брижна и њежна мајка своје деце, с' времена на време и одређује пост, да се тело смири, срце стнша, дунта очисти, а ум засја иод оружјем светлости: „у чврстој вери, у штиту молитве и шлему милостиње." За то нам ево и данас навешћује: „козс '|л\ слагода ? к твоа Господи, козс У а про-

1111 сиропусну. Мат. Л1. —15. св-кцинјс д8н1 г л нашн^х". Ради тога и овај је часии ност. Али, нре него што ћемо се навести на „велику нучину" тога поста, брижна мајка нам отва])а св. Јеванђеље, учи нас и опомиње: „ако оираштате људима грехове њихове, опростиће и вама отац ваш небесни; ако ли не опраштате људима грехове њихове, ни отац ваш не ће оиростити вама грехе ваше" .... А зашто нас св. црква наша испраћа у пост овом науком и опоменом Христовом ? За то, јер ћемо у време овога поста нриступати св. исиоведи и св. причешћу, те и сами тражити и молити од Бога опроштај паших грехова. А да га добијемо од Бога, морамо га најпре датп један другоме. Јер говори Христос: „ако принесеш дар свој к' олтару, и онде се опоменеш, да брат твој има нешто па тебе, остави онде дар свој пред олтаром, и иди те се пре помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој." „И кад етојите иа молитви, ираштајте ако што имате па кога: да и отац ваш, којп је па небесима, онрости вама погрешке ваше." А има ли кога, коме Божјег опроштаја пе треба ? Нема, јер нема човека без греха. Ако нпси ближњем своме, згреншо си Богу. Ако не требаш опроштај ближњег, треба ти од Бога. А Божји оироштај не можеш примити, док ти ие опростиш брату своме. А ако си и ти згреншо ближњем своме, зар можеш тражити, да ти он опрости, кад ти ниси опростио другоме? Праштати морамо један другоме, да