Српски сион

С тр. 188.

раснисаће се у своје време стечај. —- Управа срн. учитељске школе у Г. Карловду ио ново ће се позвати, да у будуће не само свс молбенице за стипендије из клирикалног Фонда школском савету подноси, него да и своје извештаје према Фактичном стању ствари саставља. — Одбијена је молба онште српске учитељске скунштине у В, Кикинди, да се „ фонд за помагање учитељских сирочади" пренесе из Сомбора у Нови Сад и споји са „Патошевићевим фондом ". — Потврђена јс одлука епарх. школског одбора бачког, којом се срн. црквеиој општини Фелдварачкој наређује, да има својим учитељима као црквеним невцима издати за односне прошле године но 50 ®ор. награде, а и у будуће ио толико издавати, док год буде нримала од политичке општине припомоћ у ту цел. — Школска књига: „Приповијетке из новог завјета" од Јована Летровића, катихете у Загребу, нздана је на оцену управи срп. учитељске школе сомборске. — Осим тога решено је више молбеннца за петогодишње повишице илате. — Издани су учитељски декрети: Миливоју Ћосићу у Дарди; Јелисавети Павловићевој и Јованци Кондорошевој, учитељицама у Новом Саду; ц Смиљци Стојковићевој и Вукосави Лубеновој, учитељицама у Земуну. — Остали предмети били су од мање важности. — (Избор пароха у В. Кикинди.) У присуству иовереника консистормјалног, проте Ђорђа В л аховића, обавила је велико-кикиндска српска црквена онштина избор пароха на место пок. Сииридона Веселиновића. Резултат нзбора био је, да је тамошњи протопресвитерски капелан ЗГиша Матејић добио 51 глас, а ђакон в. кикиндски Миливој Радовић 79 гласова. Пошто ни један кандидат нема прописане две трећине гласова, то ће имати консисторија темишварска да именује једнога од њих двојице за пароха. — (Велики типик или устав црквеии.) Још 1. новембра 1891. парох иришки, преч. г. Василије Николајевић, огласио је у „Срн. Сиону" и још другим некојим листовима нашим, да је с благословом св. Архијерејског Синода нашег, за штамну снремио „Велики Типик или устав црквени" и позвао је свеколике свештенике, учител>е, приправнике и појце црквене, да га у издавању свога дела иотпомоћи изволе. Да ми сада овде по ново расправљамо и доказујемо превелику важност и преку потребу овога тицика, било би посве излиШно, прво с тога, што је то сам вредни издавалац његов у

Б р . 12.

своме огласу доказао, а друго, што ту нужду и нотребу заиста црква наша те како осећа и трни. Нами је овде само тОлико додати и приметити, да цркве, односно свештенство и учитељство по варошима, бољим манастприма, и главиијим мсстима нашим, још како тако, јер се у њиховнм црквама можда налази онај велики, у Русији штамианн типик и минеји за свих 12 месеца, тријод и друге главније књиге, из којих дотични свештеник може да види, колико толико, ред п правило за овај или онај случај. Али, шта да речемо за цркве и свештенике наше ио мањим и сиромашнијим местима и селима, где се у многим црквама ретко што друго за иевницом налази, осим тако званог „оишчака" — и где о каквим минејима, а још мање о каквом типпку или правилу црквеном ни спомена нема, Свештеник и учнтељ зар код такве цркве, при вршењу разних богослужења и друких обреда црквених, не дблази у највећу ненрилику, кад-кад у забуну такву, да морају добро размишљати, како да се из ње извуку, што се не ретко догађа нарочито код млађег свештенства, а особито код оних млађих свештеника, који из саме богословије нису Бог зна каквог знања из типика н правила црквеног са собом на парохију понели. Те с тога није никакво чудо, ако свештенпк, служећи ири оваквој једној сиромашној цркви, и после 30 година свога службовања, још не зиа правилно и по уетаву црквеном потпуно служити, као што је случај, признајем, код самог иисца ових редака, јер у млађано моје доба, кад се све најлакше схваћа и научи, био сам на нарохији, у цркви, која не имађаше ни честита „опшчака" — а камо ли минеја, тиника, или устава црквеног. Јер, парохија беше ми мала и сиромашна, а ја још сиромашнији, да смо могли набавити типик, илн устав црквени из Русије, или касније из Беча, што је у оно доба коштало доста новаца. Но сада је тој невољи, са пздавањем номенутог „Великог Типика", у сваком погледу доскочено, а највећма у томе, што он вреди данас, нн више ни мање, него само — 2 Фор. Па шта мислите, код такве грдне нотребе и многогодишњег чезнућа за овакпм једним тиником, код такве ниске од 2 Фор. цене, колико се до данас претплатника уписало на тај једва дочекани типпк? Скоро за 4 месеца није се још ни близу једне стотине уписало, и то из свију | еиархија ово- и оностраног Српства!

„СРЛСКИ СИОН."