Српски сион

БР. 13.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 203.

СМРТИА ОСУДА IIА, 60. броју „Заставе" од 19. апр. 1891. на трећој страпи а у трећем ступцу ово се чита: „У каиелици у Назарету налази се метална нлоча, на којој је урезана на јеврејском језику осуда, изречена над Исусом Христом". По српском преводу у „Застави" осуда овако гласи: „даИсус од Назарета има на крсту умрети пошто су оптужбе народа против њега велике и тешке". Нек ми се допусти овде из своје збирке један докуменат на славенском језику саопштити, који следећи натпис носн: „1$деиское с $дилицп ко кре'/НА страданТА Гдд Егд и спаса иашегш Јисбса Хрста". Садржина је овог документа: оптужба њих 18 судија, све по реду, шта је ко противу Исуса Христа навео; а сам докуменат је иа најлошијој хартији, слова су црквенославенска, а текст је у Форми штампаних слова лепо и чисто изведеи. После изречене оптужбе сљеди „ОентЕнцЈа". На крају поменутог документа ово се чита: „©грапеА Па\гма Г1а11с\'лит'л е к то X : 1805". Ја сам у дугом свом веку више нута читао овакове „Сентенције", али не иа српском или славенском, него вазда на немачком језику. Могуће је да оваких славенских и српских превода има и више по народу. Није иск.*г»учена ни та могућност, да су ови иреводи где и штампаии, само што мени гшје познато, бар ја до данас такове штамнане преводе нигде не читах. Да еаопштимо дакле поменуту оптужбу и „Сентенцију" онако и у оној Форми, како се то код мене налази. Ево тог документа од речи до речи: „18деиское сВдилшре ко кре'л1А стрлдлијл Гдл Мгл и сплсл нлшегЛ 1ис8са Хрстл. , л. СТлиџпле. Есеконечнл ил!же злконол!х Е^кдсткКетсл Л1дтежникх к. Р лклл1х. Не ксВе пред8стлклени злкони, нежели дл долнатса.

ИСУСОМ ХРИСТОМ. г. Л \-Тлсл. Еиноклткш непознлкше д'клх клзни не поделметх д Обклдх. Ни един-А же злконх не по д'кл$ гбкитх кого что уко челок^ккх согр г кшилх естк. е. Росл1офТл1х. Злчто с$тк злкони положени, лфе ненлвлк >длн5тсА з И8тТфл'рх. Предстителк, Лчизн8, и нлрбдх козл1б1|1летх т'к т л!же уко прогнлти его пристоита з. Рбфлрх. Злконх некиннк1\'х устлнокленх, почто испо^кдбетсА сеи челок"кк: преслбшлнТел1'же скоилГ ктол18 дл &с 8 дитса. ј| 1шсифк — иже № ?1рТл1лдел От8днЛ еи в^детх и кичилнш ест'ли никтоже, ксел1х грлди л1^жл ксдчески непокшшл злцјититх. Д. 1ЛрЛЛ1Х. ЧегЛ рЛДИ дл п0п8стил1& Л|Ј?ЖЛ сего, елл!л прлкедена естк нл слиртк злзирлти. Т. в\'ТерТсх. Хота его прлкедил ккгги, ул1ретиже ел1§ подоклета, нко нлродг, слокл сок'ктоклтелл гллголмфе кбнтоклти пошфрлетх. л1. НТкодилах . ©дл злкона нлш кого пеизк^кст 1 оклкшесд оккинАетх. вј. ДТлрлкисх. ©гдл уко нлродх лститх сл1ерти достоинх естх. п. Олрелсх*) (изж) денел1Х лш $ нлсх лк»БО/ИАтежникл, нл очткл всегбвителство рожденнлго. дј. Рлкнидх. Прлкеденх или неирлкеденх естх. овлче зл'кон8 н-кко неповинбетсл волшел18 же ел!$ к'кроклти учиттх, терггктм неЛ10ЖеЛ1Х. еј. 1шсофлтх. Да зл лрестВесд и ко узл^' к4чо да держитсА. з'|. Птололии. Ј1фе ни пракеденх, ниже вие^о на скор^к, нли сл!ерт'но или изгнлнТелгл его неказнил1х. пг зј. Тера'сх. уне естх его нли изгнлнТелгл наклзлти или кеслрк> послат'. Гн. 1№арал1х. Оеи челов"ккх глелш Iсбсх, нзл1 >кни Лвичли, и злконх нлшх, СбДИТСА 6л18 дл пропАтх вбдет'. О е н т е н ц Т л. пг . пг Дзх понтТиски пТллтх сКдТа ко 1ер8сллТлгк, подх вллстно велнколкчЈнгкшплго кеслрА ТТверТл, да вВдетх гкдАфВже лш нл сбднфи,

*) Овде еу 3—4 с-чова нечитка.