Српски сион

Стр. 194.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 13.

Сви они, који хоће да добију ту држ. ирипомоћ, имају своје молбенице до 15. р. априла о. г. поднети земаљском пчеларском надзорнику г. Н и к о л и Г р а н д у у Бузијаш (у тамишкој жунанији) — и то учитељи имају своје молбенице слати нутем својих претпостављених жунанијских школских иадзорника, а свештеници неиосредно номенутом земаљском нчеларском надзориику. Када исти земаљски пчеларски надзорник прикупљене молбенице вис. Министар-

ству иредстави решити, коме

Министарство ће одмах ће издати поменуте држ. прииомоћи те ће министар уједно наредити, да оне, који на тај начин дођу до кованлука, амбулалорски пчеларски учитељи — упеду у теорију и ираксу рацијоналног шгелареља. Нримећује се, да ће исту држ. припомоћ добијати у нрвом реду свештеници и учитељи.

Ш 1р IIЛ © ^ Његове Светости преузв. г. Патријарха Српског Георгија

о читан.у аиостола с амвоиа.

Бр. 18. ех 1892. през. бач. Свима окр. протопресвитерима Енархије Бачке. '?]Ш ошло Нам је до знан.а, да је у неким " местима уобичајено, да и жеиска деца читају „Апостоле" у цркви, па још и са Амвона. Пошто иак по правилима наше св. православне цркве, а наиме по канону 70. петошестог васионског сабора: „жеиске у цркви имају молчати", а по канону 14. васионског сабора VII. само од Архијереја правилио пострижени „Чтеци" могу са Амвона читати; то да се неби и у нанредак такове зло-

употребе догађале, настојећим забрањујемо девојчицама у цркви у опште, а мушкарцима, који нису за чтеце производени, са Амвона „Апостоле" читати. 0 чему се Пречасност Ваша извештавате с тим упутством, да о том и подручпо Вам свештенство а посредством овога и учитељство, ради зпања и равнаља известити не пронустите, имајући уједно свештенству нменом Нашим налоншти, да добро пази, да се такове и овим подобне злоупотребе у напредак не догађају. У Новом Саду 25. Фебруара 1892. ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕ0.

САМОУБИСТВО СА РЕЛИГИ03Н0-М0РАЛН0Г ГЛЕДИН1ТА. (по РУСКОМ.) Од Саве Теодоровића, про#есора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну.

Жоред старања за образовање н развитак свога духа, пе сме хрншћанин занемаривати ни своје телесне природе, јер нам тело служи као орган за многе моралне цели. Хрлпгћански поглед на свезу између дупге и тела осуђује како грубо угађање телу, тако исто и иемарност према

њему, јер оооЈе води краЈНОстима, које су штетне за човека. Пошто је свеза између душе и тела такова, да се дух само онда правилно развија, ако стоји у иравилном односу према телу, то свака новреда телесиога организма смета такођер и правилном развитку духа и душевних сила. Достојанство човекове особе не огр.г-