Српски сион, 29. 03. 1892., стр. 2

Стр. 194.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 13.

Сви они, који хоће да добију ту држ. ирипомоћ, имају своје молбенице до 15. р. априла о. г. поднети земаљском пчеларском надзорнику г. Н и к о л и Г р а н д у у Бузијаш (у тамишкој жунанији) — и то учитељи имају своје молбенице слати нутем својих претпостављених жунанијских школских иадзорника, а свештеници неиосредно номенутом земаљском нчеларском надзориику. Када исти земаљски пчеларски надзорник прикупљене молбенице вис. Министар-

ству иредстави решити, коме

Министарство ће одмах ће издати поменуте држ. прииомоћи те ће министар уједно наредити, да оне, који на тај начин дођу до кованлука, амбулалорски пчеларски учитељи — упеду у теорију и ираксу рацијоналног шгелареља. Нримећује се, да ће исту држ. припомоћ добијати у нрвом реду свештеници и учитељи.

Ш 1р IIЛ © ^ Његове Светости преузв. г. Патријарха Српског Георгија

о читан.у аиостола с амвоиа.

Бр. 18. ех 1892. през. бач. Свима окр. протопресвитерима Енархије Бачке. '?]Ш ошло Нам је до знан.а, да је у неким " местима уобичајено, да и жеиска деца читају „Апостоле" у цркви, па још и са Амвона. Пошто иак по правилима наше св. православне цркве, а наиме по канону 70. петошестог васионског сабора: „жеиске у цркви имају молчати", а по канону 14. васионског сабора VII. само од Архијереја правилио пострижени „Чтеци" могу са Амвона читати; то да се неби и у нанредак такове зло-

употребе догађале, настојећим забрањујемо девојчицама у цркви у опште, а мушкарцима, који нису за чтеце производени, са Амвона „Апостоле" читати. 0 чему се Пречасност Ваша извештавате с тим упутством, да о том и подручпо Вам свештенство а посредством овога и учитељство, ради зпања и равнаља известити не пронустите, имајући уједно свештенству нменом Нашим налоншти, да добро пази, да се такове и овим подобне злоупотребе у напредак не догађају. У Новом Саду 25. Фебруара 1892. ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕ0.

САМОУБИСТВО СА РЕЛИГИ03Н0-М0РАЛН0Г ГЛЕДИН1ТА. (по РУСКОМ.) Од Саве Теодоровића, про#есора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну.

Жоред старања за образовање н развитак свога духа, пе сме хрншћанин занемаривати ни своје телесне природе, јер нам тело служи као орган за многе моралне цели. Хрлпгћански поглед на свезу између дупге и тела осуђује како грубо угађање телу, тако исто и иемарност према

њему, јер оооЈе води краЈНОстима, које су штетне за човека. Пошто је свеза између душе и тела такова, да се дух само онда правилно развија, ако стоји у иравилном односу према телу, то свака новреда телесиога организма смета такођер и правилном развитку духа и душевних сила. Достојанство човекове особе не огр.г-