Српски сион

&>. 13.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 195.

ничава се само духовном страном, пего се простире и на његову телеспу природу. Међу тим често се чује са извесне стране неонравдана тврдња, као да хришћанство иоиижава важиост телесне природе човекове. У том схватању особито се одликују кориФеји напреднога и цивилизованога запада. Но хришћанство се у том нехришћанском назору без основа и на пречац осуђује; а свему томе ваља тражити ночетак и основ у другим изворима. То мишљење постало је под упливом гностицисма, који је проиоведао, да је тело тамнпца душе, да опо потиче од злога начела и да је но себи извор зла и т. сл., те га по томе треба слабити и убијати. Но хришћанство учи, да је тело стан духа, орган за саобраћај душе са снољашњим светом, орган за ностизавање земаљскога опредељења, и средство да се човек достојно спреми за вечност. Тело је по еванђеоском учењу битни део човекове особе, који је неоиходно нуждан за опстанак човеков и прослављање Бога. (I. Кор. 6, 20.) Истина, и хришћанство говори о спољашњем, старом човеку, кога вал>а уништити, но при том, оно зграничава ту мисао, оружајући човека не нротив тела, него против наших страсти и иорока, који су штетни за човека хришћанина и за његове више цели и опредељење. Тим начином хришћанство чува потпуни састав човекова бића. Ако хриштанство говори о похоти тела, коју ваља искоренити, оно при томе разумева под тим господство телесних страсти над духовним захтевима наше природе и иа тај начин оно узвишава духовну страну човекова бића, не уништавајући тиме ни телесне му нрироде. — Тако је још Мојсијев закон истицао целокупност организма, гледајући у њему створ и дар божји. Но хришћанство је још већма узвисило тај старозаветни ноглед. Оно сматра тело као прилику душе, као одухотворење тела. По хршнћанском дакле схватању л.удско тело има бити органом душе, слободним и згодним за излив моралних прохтева. За то оно и тражи од хришћанина н. ир. телеснога уздржавања, али не ради тога, да ослаби наше телесне силе и да их угуши, но јеДино ради тога, да се боље и природније

очува хармонија међу душом и телом, а већ то упућује хришћанина, да се стара о развијћу тела хармонично са развитком духа. 0 томе се можемо уверити из сравњења двају индивидуа разних по образов;у[,у. Тако п. пр. у образована и развијена човека примећујемо, да већ и његово тело носи на себи отисак развијеиога духа. На против, у цртама дивљака мучно ћеш упознати нраву човечију душу; или: иосмотримо идиоту, па ћемо једва опазити трагове разумнога духа у њему. Међу тим, што је већма човек душевно развијен, тим му је и израз развијенији, тим му је све држање и кретање правилније и благородније, — у ошите боље се у њему открива духовно развијће. Отуда закључујемо, да је тело оруће духовних пројава. Св. пцсмо пас уверава, да тело по смрти не пропада са свим и коначно, цего да ће заједно с душом живети. Св. ап. Павле вели: „под0к4пх л1ерткжн0л|8 с6/и8 шкдефиса кх еезсл\ц) т К ј " (I. Кор. 15, 53.), т. ј. оно ће се само изменити, одухотворити, а никако се неће уништити. Тако исто било је, а можда и сада има неправилних мислц о нодвижишнтву, које тобоже недостојпо и тирански иостуна с телом. Но тако могу говорити само они, који не познају нравога смисла подвижништва, које се у својој основи тврдо придржава хришћанске идеје и одбацује лажну мисао, да је тело тампица душе и да је потекло од злога духа. Ако оно и дозвољава умртвљавање тела, чини то ради виших религиозних побуда. Хршпћански поглед на тело простире се на цели живот човеков, као на очевидпи доказ промисла, који њиме уиравља и високо га цени. Оио знаде, да је наш телесни организам хармоцична радња разноврсних сила. које .чол;е очувати само једна виша сила, а људска мудрост може их удешавати и сиајати ради иснуњавања свога опредељења. По хришћанском појму сваки удар иашег срца, сваки откуцај нашега била зависи од уплива више силе. Најмања промена у нашем срцу, мозгу и у опће у нервној системп може учинити крај нашем телесном опстанку, а отуда се види, у колико хришћанин може располагати својим телом у сврху ма каквих ниских интереса н убеђења.