Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . '237.

За сада оволико о „нацрту правила". У специјални претрес његов не ћемо улазити. Хоће ли се томе „нацрту" шта додавати или у њему исирављати, то је најсходније и најбоље оставити скупштини, која се има сазвати.

А „одбор за припремну радњу" и његова председника молимо, да учине све, да се до скупштине што скорије дође. Ми рекосмо своју. Проговорите и друга браћо ! На вама је ред! — р —

сШ^убазна браћо! Како нам је мило сунце 5 ^ после многодневпнх облачних и суморних дана; како нам се радује душа кад пас мине дуготрпна мука и патња; како срце заигра слободно, кад нам после пренаћена страха са груди падне терет сиљи! Тако нам је и данас, после великог четвртка, страсног петка и оплакане суботе Христовог страдања, смрти и погреба. Страшним и великим мукама мучише Христа на суду, но најстрашније и иајвеће је претрпео на Голготи, под венцем трновим на крсту разапет! „Земља се потресе и камење се распаде и гробови се отворише" ; „тама би по свој земљи н номрча сунце", кад Христос „испусти душу". А после толико стотина година још и нама дрхће душа и тужи, срце се стеже и цепа, помрчава поглед у страху и трепету од помисли и сећања, какав је мучан Христу четвртак био, а како ли страшан велики петак на Голготи. После толиких векова још и данас, а и од данас, докле света буде, росиће христијанска душа спомен страсних мука Спаситеља свога топлом сузом своје туге и побожности; кадиће христијанско срце велики петак Голготске смрти Избавитеља свога вером у ЕВегово Божанство; преливаће свест христијанска попуцани печат и одваљени камен гроба вечног Учитеља свога благодарношћу помена вечног, захвалношћу спасења свога. Јер из тих мука четвртка великог, јер из страхоте петка мученичког, јер из гроба тридиевнога, свануо је живот нама, засјало је сунце нашег спасења, чуо се опроштај Божји, добисмо кључе царства пебесног, а широм света, па до века, заорила се радост: Христос васкрсе !

ш ттш* И као што се од тада у срцу, души и свести христијана сачувшга суза туге, измирна побожности и воштаница благодарности за велике муке и смрт Христову; тако и данас још, тако ће и до века на данашњи дан христпјанп чистим срцем својим, који га буду имали, спајати иесме своје са песмама ангела небесних, те невати на небу п славити на земљи „КоскреСЕНЈе ткое ХрУсте Опасе!" За то ево и иас, љубљена браћо, широких груди, весела срца и радосне душе и данас, да један другоме, да ја вама, а ви мени од срца, са срца, из срца, поздравимо радост иајвећу: Христос васкрсе! Христос васкрсе, мила браћо, мила децо, — свима вама Христос васкрее! А зашто је васкрсао? Или да се најпре запитамо: зашто је Хрпстос претрпио толике и тако страшне муке? Зашто је претрпио толику поругу и хулење; зашто се дао на Голготи разапети? Христос је могао учинити, да све то не буде! Као Сип Божјп, као Бог, могао је победити и војнике и КајаФу и Пилата и све царство земаљско. Јесте, љуб. браћо, могао је. Могао је једном речју, редним махом. „Али како би с е и с п у н и л о га т о с т о ј и у п и с м у да ово треба да буде."? Боља Оца иебеснога одредила је тако да буде, као што је било, јер тако је требало да буде, а да се „смрт смрћу победи и онима, који су у гробљу, живот дарује." Јер Христос је имао да испуни вољу Оца свога небеснога, а та воља беше: да се спасе „<иТрк", да се спасе цео род људски. Да се спасе: просвећен вером у истинитог Бога, Оца, Сина и светога Духа; оплемењен љубављу према Богу, према ближњем и према себи самом, а утврђен у нади на Бога и победу истине и добра.