Српски сион

Стр. 264.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 16.

д.) поджупан, градски пачелник и срески начелник (солгабиров); е.) Финанцијске ' власти; и најпосле з.) свештеник које друге општине или вероисповести, ако хо^е изводима да донуни своје породичне извештаје. Водиоци матр. записника имају иа ове изводе — уз навод званичиог броја дотичне замолнице или позива — тачно навести и нанисати сврху, у коју су их издали. Изводи су ови само донде ослобођени од биљеговине, док се на означену сврху званично употребљавају; ако пх приватна личност употребп, иотпадају нод биљеговину. в. Матрикуларни изводи издају се најпосле на молбу појединих, приватних лица, наравно уз оиредељену таксу, и ови изводи безусловно потпадају под биљеговину. У некојим државама, као што су Луетрпја, Баварска и Швајцарска ограничавају издавање извода само на нека лица, т. ј. не дају се матр. изводи баш свакоме ко их затражи; у другима пак, као што је наша држава, Француска и Немачка, издају се пзводи безусловио свакоме, ко их потражи. У М ађарској у опште нема никакових иаредаба, које би иречиле опште издавање матр. извода, те се по том изводи из матр. записника

мораЈу издати свакоме, ко год их затражи а уз то плати нрописану таксу и биљеговину. Устезаље свештеника у овом погледу не бн имало никаквог законитог основа ни оелонца, а могло би нашкодити одбијеној странци, а и самоме свештенику, као што и овај пример доказује. По 74. §. грунтовне наредбе добија кредитор наследников одмах после смрти тестатора (завештача) на цело наследство условно заложно право. Да је завештач умрво, и дамује дужник наследник, може се доказати матрикуларним изводом и породичним извештајем. Овим изводом може кредитор осигурати своје заложно право, пре но што би дужник могао наследство на другог превести, да тиме кредитора изигра. Ако дакле свештеник на потраживање адвоката кредиторовог не изда извод, а дужник међу тим нреведе наследство на другогитиме осујети нраво потраживања кредитора, то ће овај у првом реду против свештенпка подићи нарницу за одштету; или ако се иротив наследника због иреваре подигне криминална оитужба, може лако и свештеник као учесник иреваре страдати. Код нас је дакле и матрикуларни иротокол отворен пубиици као и груцтовица: слободно је сваком из њих изводе и пренисе узети, а да се о свом смеру или личности својој пикоме не мора исказати. Г. В,

(Наставиће се.)

(Свршетак.) Какав је „Кратки типик" ио својој подели, такав је и ио изради. Ту су опетовања једне те исте ствари на свакој скоро страници, нетачне, негде непотнуне, негде птлеонастичне деФиниције (н. пр. сама деФиниција тиника у ночетку књиге не само да је нетачна, него баш смешна, плитка

и песмислена), иеконсеквенциЈе на сваком кораку; чисто не можемо да верујемо, да је овај „Кратки тииик" дело једног вишегодншњег катихете на учитељској школи, где поред свога главног предмета предаЈ - е и методику, или, ако Ј - е и не предаје, ваљда је кад год бар име те науке чути могао. Па зар „типик" да буде проста гомила с брда с дола набацаних укочених правила, без икакве Форме и живота?! Класичан је писац „Кратког тииика", кад у своме „тинику" нра-

вило, коЈе ои могло у извесним случаЈевима као опће послужити, меће под линију, на је онда ирпнуђен правило, које је могло бити једно, поделити на 2., 3. па и на 5. (А. I. 1.—5. II. 1.—4.) А каква тек неконсеквенција влада у терминима! Рекли бисмо, да је писац „Кратког типика" консеквентан само у прављењу нсконсеквенција. Тако: а.) Црквене песме и молитвс, које имају свој назив, пише час тим називом н. нр. нсалам, тропар, кондак, стихира, ирмос, славословље, час ночетним речма са „и т. д." или „ . . . ." (стр. 3., 4., 44., 49., 53., 55., 56.),. час без „и т. д." или „ " (стр. 2., 3., 4., 5. и т. д.) 7 час црквеним словима (стр. 2., 3., 35., 39.), час грађанским (стр. 3., 4., 7. и т. д.). — Додајемо, да црквени текст