Српски сион

С ТР . 254,

БР. 16.

НЕЗВАНИЧН И ДЕ0. УМРШДО 1Ш§ЧИМ1 Ш ШТОвИМ«

'Ш 5[Ш)Вих дапа збио се у Будапешти знатан догађај. Ако се нас исти непосредно и не тиче, али га ради иаше рођене ноуке, не смемо олако пропустити да нрође, а да се на л.ега пе обазремо. Ои нам је у толико пробитачнијп, што се баш сада збио, када предстоји и урсђеље наше нрквене аутономије; он најбољу светлост баца на песнремност Нашег опћииства и наше јерархије, када се у шездесетнм годинама наша црквена аутономија кројила; јер из п.ега видимо, шта смо све тада требали знати, а нисмо знали, пак смо за то тамо и залутали, где се данас налазимо. Овде мислимо о беседн новога угарског кнезапримаса, Васарије, коју је ових дана говорио у главној скупштини религиозно-просветиог друштва „Св. Стевана" у Будапешти. Нећемо орде говорити о леиоти облика и језгровитости садржаја те беседе; нити о томе, да она расправља сва иајважнија дневна прквена нитан.а угарске римокатоличке цркве, као: о крштељу деце из смешаних бракова и о њиховом завађању у иротоколе крштених, нити о томе, како ће се иоиравити материјалио стан,е сиромашних римо- и грчко-католичких свештеиика; него ћемо овде да размотримо, шта и како говори нреосвећепи беседник о римокатоличкој црквеној аутономији, те ћемо на то да надовежемо коју и из иајновије историје наше црквене аутономије. Из иоменуте беседе види се, да је кнезпримас за организацију римокатоличке аутономије у Угарској, али само за световне, а никако и за духовне ствари. Јер при тој организацији не сме се никад с ума сметнути: јерархична организација римокатоличке нркве, а поименце, да је сталешка и јурисдикцијона власт — ро1:е81;а8 огЉшв е1; јппеЉсИоше — у црквп једино клиру предана, те у томе смотрењу постоји битна разлика између организације римокатоличке цркве и уста-

ва нротестаитских цркава. Протестантске цркве немају носебног свештенетва, те црквена власт код њих иочива на целокупиости верних, као на неком универзалном свештенству. II услед те крајње разликости — пШта Љ^егепИа — не може аутономна организација нротестаната служити католицима за основу и узор. Неприкосновеност јерархичне о р г ан и з а ц и.ј е у католичк о ј ц р к в и биће увек безуеловни „вето" нротив сваке тежње, која би се на то клонила, да јерархичну организацију католичке цркве демократизира или да католичком свештенству и католичким световњацима зајемчи у границама аутономне организације суделовање и у оним нредметима, који се не односе на дотичие световне ствари. Даље навађа говорник, да се организација римокатоличке црквене аутоиомије не може предузети без сагласа и пристајања Његовог Неличанства, због његовог највишег патронатског нрава, као крунисаног апостолског краља, које се неповређепо одржатп има. Не сме се при том послу пустити из впда ни та историјска чињеница, да се права црквена аутономија развила само у оним земљама, где беху државие или владајуће религије иостојале и где су се друге вероисновести нрема овој морале старати за начиие (модалитете) самообрапе, који су с ј едне стране одговорали унутарњем организму и историјском развијтку дотичие вероисповести, а са друге, којп су спољашњом оргаиизацијом зајемчавали заштиту и одржање: права, интереса, бенефиција, школа и слобоштина дотичне вероисиовести. Тако ностадоше у ужој Угарској норед римокатоличке државне религије и протестантске аутономије, а у Ердељу, већином за доба иротестантске владавине, католичка аутономија, којој ио знању говорника у целом католичком свету равне нема. У ногледу свију тих околности, не