Српски сион

Стр. 280.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 17.

р (\7кноуктенн1е нмоторћшхђ у кетг> вт» едошљекгшхћ »еклигедннхЋ, -* п СОеновленЈА.

5

22. ст. X. гл. од Јована у црквенословенском јеванђелнју стојн: Пкииа же тогда адвнокленЈА кх 1еросол\глг&х&, и зили к^: И ^ождашс 1исх вх цркки кх приткор -к О ололјшни Та реч шкнокленјд долазн у свима издањима црквеиословенскога јеванђелија. Иста реч долази и у срискословенском јеванђелију штамианом у Мркшиној цркви: Кмше оеновлкијл ш , нфосод1Ш ;\1> н ^нмд |;г.. Н ХОЖДДЛШС 1С К1. 1|()ККН Г.1. нрнтиорн содомжнн. У мисалу од год. 1483. стоји: Створенд соутк нонокдспнт. кк ероусолнмг. н јјнмд г»г>. Н \от.ше нсогсг К 1|(11>|.КН к прнткорн содомоупн. У остромирову јеванђелију гласи та реч друкчије: Кмшд же тогдд скдштешнд кт. !1н:()(и;сллнмт.хт. н ^нмд г;т. Н хождддше Нссоуст. кг, црккт.кн кт. прнткорт. Содомонп. У асеманову јеванђелиј у гласи та реч као и У остромирову: гллнд :ке тогдд скдштеннт, кт> !1с(>оксдднм 'е н јјнмд ке . Као што видимо у остромирову јеванђелију гласи скдштепшд место швноклеш/л. У маринском јеванђелију имамо место ижнокленјд нешто друго: Кхннд же тт.гдд снкснш; кћ с(|сдм,х7. i јгнмд г.т., ii хожддшс нс г.1, цркке кт. п()нткорт. содомонн. У Никољском јеванђелију гласи то место овако: шшс же тогдд

н н к е н т н т. кк с()Оусоднмт.Х1>, н јпшд пмстк. н \о;г>ДДШ6 Нсоус!, К1> 1|()1,1.г,1.1 К1, Н()НТКО()1; содомоунм. Место н н к е н т н 1; долази у јеванђелију, које се налази у народној библиотеци у Београду с к е ш т е н н т. У матици гласи то место овако: 'Еуеуето бс та гухосмх еч тоГ? 1гроаоЛ6|ло1$ ~/ш ^е^и^ ђч. Та реч грчка еухаода преведена је на словенски речју 1.) шкнокленЈА, 2.) понокденнт., 3.) скдштеншд, 4.) задржана је грчка реч спкеннп, а у никољском јеванђелију нннеитнт. ништа друго није него грчко 1-рЉих изоиачено. 'Е-рсама зове се празник установљен за спомен обновљења, очишћења и освећења храма јеруселимскога, који је Антиох Ешм>ан оскврнио. У најстарије време није се та реч еуха^да ни нреводила на словенски, као што нам сведочи маринско и никољско јеванђелије, носле је нреведена речју склштсншд, као што нам сведочи асеманово, остромирово и београдско јеванђелије, па за то и одговара са свим иотпуно грчкој речи гу-лабда, долази реч ижноклешА у рускословенским, српскословенским и хрватскословенским (нонокдсннт.) штампаним јеванђелијима. Карловци Јов. Жив.

@ Ј|Р®1@1» г. ЈоеиФу Симићу, пароху у Брачевцима, на питање: да ли еу свештеници у Хрватској ослобођени од плаћања општинског пореза и приреза.

Наишавши у 10. бр. овога листа у моме чланку: „Допуне к чланку: „Пр еимућств а свештеничког сталежа у опште", под УШ. ; да свештеници у Угарској и Хрватској на основу §. 138. XXII. зак. чл. уг. сабора од 1886. год. не илаћају на своју парохијску сесију општински прирез, а не нашавши код кр. котарске власти у Ђакову поменути зак. чланак, Ви ме у своме писму, писатом на васкрс, упитасте у име своје и своје сабраће околних свештеника: да ли у истини §. 138. XXII. зак. чл. уг. сабора од 1886. год. важи и за свештенике у Хрватској ?

А то питање стависте на мене с тога, што Ви и Ваша сабраћа плаћате на своје парохијске сесије и велики општински прирез и порез. На то ннтање ево Вам одговора: Важи г. ЈосиФе исти §. 138. XXII. зак. чл. уг. сабора од 1886. год. и за свештенике у Хрватској, а о томе се можете уверити, ако отидете ма у који котарски уред, те умолите господу да вам покажу: „Уредовну збирку закона о изравним порезима", свеску I. и IV., те ћете у првој штампаној 1883. у Будапешти, на стр. 159. наићи на §. 27., у ком се ово вели: