Српски сион

Б Р . 17.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 277.

дарења треба код нас. Но ето чуда, ума нам не треба. Бар приповијетка Толстојева томе нас учи! Још само нешто да споменем. Српство је имало своје Тараканце. Но наши прадједови не знадоше за науку Толстојеву. Бијаху луди па се одупнраху Турцима и спасоше што се спасти могло. И још ћемо ми имати тЉојих Тараканаца. Па ето сад хоће „Матнца срнска" да нас паучи, како

ћемо ми лакше с њима изаћи на крај! Назарепи наши могу бити задовољни. Ако је Српству право, и мени је право. Ето шта све може наш народ научпти из ове приповијетке Толстојеве. Адалије „Матица српска" требала својим авторитетом овакву науку потврдити? Ја велим: није, и опет није. Но да видимо још и другу приповијетку. 'ј^^^Свршиће се.) -^=-0

САМОУБИСТВО СА РЕЛИГИ03Н0-М0РАЛН0Г ГЛЕДИШТА. (по РУСКОМ.) Од Саве Теодоровића, проФесора и катихете у кр. вел. реалци у Земуну. (Наставдк.)

б.) Није нужно ни спомињати, да је самоубиство противно хришћанском учењу, пошто војује против његова духа и уништава у основи идеју божанства; те по томе је само по себи тешки грех. Ако налазимо у старом завету примере самоубиства, у АхитоФелу (2. Цар. 17, 23.); Саулу (1. Цар. 31, о,).: ако видимо, како Јов моли у Бога смрт (1. Цар. 1, 3 и сљ.), — то показује само одступање од Мојсијева закона (Исх. 20, 13). У новоме завету видимо, да је Јуди, који се обесио, одрећено особито место, т. ј. мрачно седиште у аду, по речима св. писма (Дјејап. 1, 25.). При том, хришћанство учи, да, кад над нама влада не слепа судба, него благо божанство; кад у свету све иде но морално-разумним целима љубави: то ми убијајући сами себе, показујемо тиме неповерење према випгем бићу, неповерење према разумиом животу. С тога гледишта и све иобуде к самоубиству губе цену. — „Мени је тепгко" — но знам, да то није случајно, но да има свој разумни повод и цели; „мени је тешко", но мој се живот овде не завршује, нити се овде решава питање о моме животу, него тамо с оне стране гроба, у будућем животу. По томе даље, самоубица се у нас назива „скАтотатцша", који дрско улази у планове божјега управљања светом и дрско се решава, да у њих проникне. По божјем управљању светом сваки од нас припада Богу, а не самоме себи.. Живот ,је наш

божји дар, а продужење

му ми

и траЈање не можемо

но

тачно одређепо; по томе њиме располагати као својом својином, дужни смо чекати време, када буде Богу угодно, да га прекрати; краће речено: живот наш и смрт стоје у божјој руци. Кад господар света чува наш земаљскп живот, не гледећи на то, што би га могао свагда прекратити, то је јасно, да смо по његовој вољи ми дужни живити и сличпо њему деловати. Ко дакле себе лишава живота, тај тиме показује неповерење према премудрости и ' благости божјој, тај раскида свету свезу послушности и љубави к своме Творцу и прекида јединство са њиме, које сачињава суштину хришћанске религије. (Сгпвгае, МогаНћео1о^Је, Тћ. II. §. 106.) Још стари имали су неко нраво на самоубнство, пошто нису јасно појмили цели живота, за њих је живот

био игра случаја или судое; они

су били

гледаоци на арени. Тако исто статистика самоубиства доказује, да онде, где религија видљиво онада, тамо је више самоубиства.*) Значајно је, као што ноказују опажања, да лутеранство већма нагиње к самоубиству, него друге вероисповести; с тога, што оно граиичи са сувременом фнлософијом , а сувремена ФилосоФнја олако узима људски живот и предаје га свакоме на вољу и потпу-

*) Око 1860. године говорило се у паришкој медицинској академији о том предмету, те се списком показало, да у Баварској, Данској, Францеској, Хановеру, Пруској, Саксонији и Шведској умножавање броја самоубистава, премашује умножаваље насељења и умирања у опште.