Српски сион

В р. 19.

в. Н. Ц. III. Савету, ради сталне нотврде избраног учитеља и ради издаваља декрета. 14.) Тужба срп. правосл. цркв. онштине у Ђ. против тамошњег учитеља Ј. М. издана је на извпђење п извештај о томе, протојереју и члану еп. шк. одбора Павлу Јовановићу. — 15.) Потврђене су школ. Фасије меленачке цркв. онштине у ногледу отварања двају новпх наставннх разреда. и ноднеће се в. Н. Ц. Ш. Савету на више одобрење. — 16.) Одобрсн је план и прорачун ђалинске цркв. општпне, у погледу зидања нове школ. зграде. — 17.) Извештај цркв. одбора меленачког, да је закључио, да жснској задрузи Српкиња у Меленцима, са годишњих 300 ®ор. ради отварања дечијег забавишта у помоћ притече, молећи за одобрење тога закључка свог; уступа се овдашњем епарх. адм. одбору на надлежно решење. — 18.) Тужбена пријава привременог учитеља Ђ. М. у Б. против председника цркв. онштине тамошње Д. К., издана је члану овог епарх. шк. одбора ; Паји Поповнћу, учитељу вел. бечкеречком, на извиђење и извештај. 19.) На брзојавну жалбу учитеља М. П. у Н. упућује се цркв. општина дотична, да жалбенику, у колико би жалба му основана била, заосталу му учитељску илату одмах изда; а уједно је жалбеник упозорен, да у будуће има жалбе и молбе своје управи овој у писменпм поднесцима, а не брзојавним путем подносити, ношто се бр зојавн пе могу за доставерне сматрати. — Осим тога одобрени су многи предрачуни и рачуни школски, а неки су дотичним меенпм школ. одборима на псправак према учињеним иримедбама враћени. Ј. Н.

41 Ш ? $ Ш — (ј Др. Сава [Станимир] Поповић) монах манаст и р а Г> е з д и н а. преминуо је 28. априла о. г. у М. Чанаду на крилу матере несретнице и тужног оца, у 27. години млађаног живота свог. Региструјући овај тужни Факт, душу нам обузима нека тужна сета, нека неисказана игалост, потпчући пз дубине душе и будећи у нама најнежније осећаје, јер ето неумитна смрт нам и опет отрже једног члана, који је — и ако још млад — у свету лепа имена стекао, и који је временом, по знању и епреми својој, могао заузети једно од оних места, која по прошлости нашој без интелигенције, без црквене свести ии замИслити не можемо. Зао удее га ето сломи; неумптна и

неизлечима болест покоси га у најлепшем цвету живота му, на прагу оном, где почиње живот, где почиње име и почиње слава. Др. Сава Поповић сврпшо је гимназијске науке своје у Вашархељу и Араду и био је један од бољих ђака. По свршеној гимназији хтеде се најпре одати философској ' струци, али се још за рана нробуди у њему г.ол,а и наклоност за монашки чин, и убеђен о том, да ће са иравничком спремом као калуђер од веће користи за цркву бпти, ода се изучавању правнцчких паука и похађајући вредно нредавања, сврши их с добрим уеиехом па пештанском свеучилишту; неко време је и у Бечу пробавио. По свршеним наукама положи на пештанском универзитету политички докторат и пође да сврши и карловачку богословију, и свршив ју закалуђери се у ман. Бездину у пролеће 1891. г. Но болест и невол>е натераше га, да рукополагање своје одлаже, и тако се деси с једним од наших најобразованијих калуђера да је умрко, без да је постигао и најнижи степен јерархије иаше. Јединствен у јерархији нашој случај овај даје се иротумачити само тиме, што је он у болести својој, која је у последње време отела била маха над њиме, изгубио и вол^у и наду, видећи, да му је труд од преко 20 година, ког је еабирајући као мрав, у буду11ност своју уложио, узалудан, јер је и сам видео, да му болести нема лека, и у тој душевној борби, која му је болест још већма унанредила, дошао је у колизију са сампм собом, са целим друштвеним иоретком, са закоиима ирироде, који баш од њега узеше п укратише оно, што је сваком најмилије — креико и чило здравље. У опште му се над целим животом простире нека трагична. иојава, која буди у нама сажаљење н која нас иодсећа на игру и ћуд удеса, који једног у гроб тера, а другом немилице дели срећу и дарове своје. За што је баш он морао бити тај, којп ће сву горчину зле судбе морати да искуси и за што га није могао заменити мањи и лошији који од њега, од ког ни црква ни народ никад толике користи имати иеће? Ко би то знао? Ал се у свачијем срцу мора појавити неизмеран осећај туге и бола, кад помислимо, да у гроб полажемо једну снагу, један дух, који је у данашњим приликама нашим од нревелике користи бити могао. Али као што се ток времена пустом жељом обуставити пе може, тако је и удес неумитан, тако се ни судба иодмитити не да; ми јој се е искреним болом у души покорити мо-