Српски сион

В Р. 19.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 303.

них" 15 ), „стадом Христовим" 15 ), „царством божјим" 17 ) и т. д. 18 ) У светом иисму не налазимо дакле онште примљену деФиницију за догмат о цркви. Тако исто не палазимо ми ту деФиницију ни код светих отаца, јер и они називају цркву разиим именима. ,9 ) У IX. члану никео-константинопољског спмвола пак исповеда се истина, да је црква „једна, света, саборна и аностолска". Но овим су само обележена својства цркве, а није уједно и то речено: „шт а ј е цр кв а" ? У православпим символичким сииеима а и иначе у правосдавној богоеловији ие налазимо ми такођер опште примљене деФиниције на споменуто питање. У „Православном исповедан.у" Петра Могиле не говори се о том ништа, него само о својствима цркве. 20 ) То исто видимо и у „Послању православпих патријараха о православној вери". 21 ) У „Пространом православном катихизису" петроградског еветог синода, вели се на питање: Шта је црква? ово: „Црква је људско друштво". 22 ) То .исто вели од прилике и архиепискон казански Антоније у својој иравославној догматици, кад каже: „Дрква је богоустановљепо друштво људи". 23 ) Дакле нп овде немамо ми онштеп р и м љ е н е д е ф и н и ц и ј е з а д о г м а т о ц р к в и. 3. Сад се рађа питање: где ћемо ми наћи авторитативну деФиницију за православни догмат о цркви? Пошто по науци нравославне цркве у њој врши непогрешно учитељство једино васионски сабор 24 ), то доследно за њу је само она дефиниција догмата о цркви непо") Гал. 4, 26. 16 ) Јоин. 10. ") Мат. 4, 17. 18 ) Мат. 13, 20, 22 ; Марк. 4.; Дел. 14, 27. 19 ) Види те разле називе скупљене код Ј. Всћтгапе, Оо^теп^езеНеМе Лег ра^паИвсћеп 2еН (Мипз^ег 1809.). 817—821. 30 ) Одговор на 83. питање. а1 ) Члан 10. 22 ) Српско издање истог катихизиса у Беогриду 1877. страна 64. 23 ) Издање у Нетртграду 1862 , страна 196. 24 ) Послање православних патријараха о православној вери, члан 2. и 12.

грешна, општеобвезна, авторитативна, коју би деФннисао васионски сабор. Па имамо ли ми таквих закључака васионских сабора, из којих би та деФиниција већ ио себн извирала? Заиста је чудновато, ' ма да је до сад и у православној богословској науци чешће пута питање о деФиницији догмата о цркви расправљано 25 ), да се при свем том није никад на то указивало, да ли ми већ немамо такве деФиниције баш у закључцима васионских сабора? Преко тога се до сад тако нрелазило, као да ти закључци или не постоје, или пак ништа пе садрже о нашем питању. А особито у садањим околностима, где се живот православне цркве на свим крајевима, услед слободнијих политичких прилика, опет почео свестрано развијати, дакако да је нужно знати, шта је, по православном схватању, црква? Само тако моћи ће се онда у правоелавној цркви с једне стране одржати законити организам а с друге стране фиксирати одношај између јерархије и пастве. Где' дакле да тражимо ми авторитативну дсфипи гџтју за православнн догмат о цркви? Нигде другде, до у 64. канону пето-шестог васионског сабора. А да је тако, то сведочи ево садржај тога канона, који гласи: „У једној цркви поставио је бог, по слову апостола, разне удове. Овај нек је ухо, а онај нек је језик. Овај нек учи, а онај нек се учи. Нисмо сви језик, не сви апостоли, не сви пророци, не сви учитељи. За што да се правиш иастиром, кад си овца? За што да се вадиш за главу, кад си нога? За што да се правиш војсковођом, кад си ир о ст в ој ник ? " 2 6 ) Шта дакле извире већ по себи из ове авторитативне деФиниције пето-шестог васионског сабора о догмату о цркви? Извире: 1.) да ношто се они, који цркву сачињавају, зову „удовима", да је доследно та по њима сачињена црква „тело"; 25 ) Тако н. пр. не само у руским, него и у грчким богословским листовима. 26 ) Види исти канон код ЛУ, Веуеги^е, бупосНсоп I., 233. *

г*