Српски сион

Стр. 304.

,СРПСКИ СИОН."

Б Р . 19.

2.) да пошто је овде у иитању православна црква, да је оиа на према томе „тело иравославних". Истина реч „православни" могла би се заменити и са речи „правоверни". Но пошто обе те речи имају један и исти значај, јер „право славити бога" или „право веровати у бога" једно је и исто, као што је и православни исток само ради тога усвојио назив „православл>е" у место „правоверје", да се тиме, по свом вајкадашњем обичају, китњастије изрази, а ношто је даље православна црква под тим именом увек ностојала, постоји и постојаће, то је дакако прикладније да се каже „православни" у место „правоверии".

Православни догмат о цркви мора дакле на питање: „Шта је црква?" да одговори: „Црква је тело православних" „ С О Г р 11 8 ОХЧћ О (1 0 X 0 ГПш" „То амјха тшу бр9-об6^а)у". С те четири речу „Црква је тело православних" изражено је пак све т. ј. не само суштина цркве, него и њена православна вероисповест по свим својим односима. Но не само с тих гледишта, него и по томе, што ова деФиниција извире из закључка једног васионског сабора, који је у овом питању једини меродаван, мора се она авторитативном за нравославну цркву назвати.

„ПРЕДЛОГ ДИСЦИШШНАРНЕ УРЕДБЕ".

ЈЦела васиона, цело човештво, све државе и институције, свака темељна и добра организација битише, одржава се и усиева под извесном својом дисциилином. Што чвршћа и прецизнија дисцинлина, тим сигурнији ред и рад, а повољнији резултат. Дисцишшна је еошННо вте (Јиа ноп у свету анорганском, толи не у органском. Хармонија у свемиру резултат је дисциплине у правцу дотичних закона. Поредак у друштву тако исто. Без дисциплине нема ни њених последица; не постизава се цел, ма како се она у теорији замишљала узвишена, у плану мисли зажелила и представила велика, установом ма којом. Све што у свету и у друштву бива добро и корисно, успешно и повољно, све је то резултат дисциплине. Дисциплинована институција и организација, ма како незнатна у цели својој и идеји, показаће увек више резултата него недисциплинована ма са како великим задатком. М каква организација без дисциплине бива и остаје дезорганизација, са свима својим последицама. Таква организација је и наша црквено - народна автономија, са свима својим уредбама.

Погрешна у основи, непотпуна у изради, непрактичиа у изведењу своме, па још недисциплинована у сваком делу своме, зар је могла резултовати чиме другим, него горким нам искуством о дезорганизацији нашој на свима позицијама, у свима инсти- ' туцијама наше толико брањене автономије. Умови, који су способни да се користе прошлошку и искуством; родољуби, који су морално јаки, да своје властите погрешке признаду у науци тога искуства и да их се одрекну пред гвозденом логиком чињеница прошлих, које их упућују на темељитије и боље, целисходније и корисније мисли и осведочења, те који у тој моралној свести и јачини својој желе да послуже истинитој срећи, сигурном наиретку народа и цркве своје, и сталном, здравом и објективном уређењу и консолидовању црквенонародно-автономног нам организма и живота, не обзирући се на еФемерне сласти варљивог и ћудљивог популаритета, него слушајући своју родољубиву срнску и чисту савест, — прегли су у најновије време, да реорганизују ту нашу још једину автономију, основом здравим и сталним, уредбама целисходним и условом сваке организиције, — дисциплином. До сад је, тако рећи, сваки атом у оргаиизму автономном могао радити како