Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 20.

1Ж111 Приказ Грбићевог дела „Карловчко Владичанство" у руском часопису „Славннское 0 б о з р 4 н 1 е". Орган Петроградског благотворителног 06шества, „Славннское Обозрен1е", донело је у овогодишњој јануарској својој свесци приказ I. 11 II. књиге Грбнћеве „Карловач.ко Владичанство". Приказ тај написао је проФесор И. С. Палмов, који се о труду Грбићевом изражава врло похвално. Пошто приказ овај служи на част и дику врсном и вредном иисцу „Карловачког владичанства", с којим се целокупно свештенство наше и овострани народ наш српски с правом поносити може, вредно је, да и читаоци овог часописа, који немају нрилике читати „Слав. ОбозрЉше", нрочитају исти ма и у верном српском преводу, који сам ја за читаоце овог часописа прнуготовио. Приказ тај гласи: „Манојло Грбић. Карловачко владичанство. Прилог к историји српеке православне цркве. Књ. I. (XV. -)- 318. стр.) и књ. II. (332. стр.). У Карловцу 1891. Сриска литература није богата делима и у оиште издањима, која се сиецијално односе на историјску судбу местне православне цркве. Све што је у овом предмету на српском језику до сада писано, ограничено је на малени број појединих издања, као н. пр. житија срнских светитеља, разних документних извора (хрисовуља, грамата и т. д.) и у опште прилога за историју српске цркве и народа, тако исто и моногра®ија п чланака, који су понајвише одштампани (ако и не искључиво) у српским издањима „Гласнику српског ученог друштва" (1-ог и II ог од.), „Гласу" срп. кр. академије у Београду, „Летоиису Матице Српске", „Српском Далматинском Магазину", а делимично у загребачким хрватским издањима „Кас1и", у „81;аппата", а делимично опет и у специјалним сриским духовним часописима: „Гласу Истине", „Босанско-Херцеговачком Источнику", „Веснику Српске Цркве" и др. Но сав тај материјал, који је многим истраживањима по српској историји на језику руском а нонешто и немачком знатно допуњен, ни издалека није исцрпао сва питања српске историје а понаособ историје српске цркве. У том погледу биће у напредак научног рада много: а неопходно је даље номњивије, систематско прибирање материјала и

научно урсђење тога материјала. По томе ми не можемо пропустити а да не ноздравимо и Сами скромни покушај у том ногледу, а још већма такав огроман и врло користан труд, какав нам иредставља горе поменуто дело, чији наелов горе исписасмо. Дело то, још недовршено, угледало света тек у две књиге, садржи у себи црквену исгорију, или по речима пишчевим „прилог историји" иравославног горњокарловачког владичанства (које писац просто назива карловачким, разликујући га од карловачке митрополије) иа австријској дрл;авној територији, коју Срби задуго до иресељења у ове земље срнског патријарха Арсенија Чарнојевића III. (при концу 17. века) нас.е лише највише под притиском турских освајања на балканском нолуострву. Обзор историјских догађаја у поменуте две књиге доведен је тек до 1784. год. а даља историја горњокарловачког владичанства биће изложена, како писац вели, у III. књизи. У I. разделу I. књиге говори писац о том, како еу и када дошли и доселили се православни Срби у пределе горњокарловачког владичанства, које је заузимало територију пређашње „КарлоВачке Крајине" и „Банске Крајине" заједно с градовима Сењом, Геком и Трстом п другим деловима покрајинских северозападних ерпских населења у Карловцу, Жумберку, шта више и у словинској Крајини и даље, т. ј. сву ту територнју, која је по најновијем нолитичко-административном устројству земаља австроугарских нодељена на личко-крбавску и модрушко-речку а нонешто и загребачку и др. жунаније. А у II. разделу ове књиге почиње се нарочито излагање црквено - историјске судбине иравославне цркве и народа на горе означеној територији. У том разделу и у целом садржају II. књиге саопштио је писац у иеторијско-хронолошком поретку (иочевши од II. ноловине XV. и XVI. в.) врло занимљиве податке о живом настојању нресељених Срба да неиромењено сачувају своју православну веру у виду нарочито тих непријатељских одношаја, које им је показивало местно латинско свештенство, подбуњивано Гимом и потпомагано австријско-немачком владом и местним хрватским племством. Даље се говори о устројству манастира Хрмња, Моштанице, Гомирја, Марче и о важности њиховој у историји местне православне цркве, о организацији православних срп-