Српски сион

Стр. 330.

„СРПСКИ СИОН."

В р . '20.

шају своје молбе за подијељење новчане потпоре из земаљских средства, од којих су некоји заслужнији и сиромашнијн препоручени. — Бивши манастирски ђак Никола Кукић моли, да му се његова свједочба изда, која се овђе у архиви налази; — ријешено, исту му издати. — Нарох СтеФан Ножанић моли да се укине овострано ријешење, којим му је управа парохије одузета; — одбија се и закључује, ставити га поД надзор. — Исти парох јавл.а да су некоји нарохијани из његова стана матрикуларне протоколе покрали; — одређен прото Кукић да то извиди. — Вељунски иарох Никола Мајсторовић моли да му се дозначи капеланска плаћа за време од кад је његов капелан од њега премјештен; писати кр. зем. влади да му исту дозначи. Гајо Мркшић са другови подноси уток, против овостраној оеуди да плати неке истражне трошкове; — ријешено, поднијети тај уток М. Ц. Савјету. — Пароси Јован Богдановић и Петар Крајиновић ишту администрацију Госпићке парохије; —одбијају се, ношто је администрација, до ријешења саборског гледе те ствари, попуњена. — Рјешавају се некоје брачне парнице које се у прописаној за то нроцедури за један град даљс помичу. — За тим је Његово Високопреосвештенство предложило: опоменути некоје проте да списанија одмах поднесу; — Да се обнови и тачно извршава већ издана наредба гледе подучавања младежи у науци хришћанској; да се изда правило при саборном служењу свештеника; — да се обнови нареДба и ономене свештенство да марљивије похађа црквене зборове; — да окружне проте само уз дозволу Епископа нодручно свештенство на какав заједнички састанак иозивљу, а записник о њиховом договору своједобно дијецезану поднесу. — Ријешено је до 70 разних предмета.

41 Ш ? У — (ј Бранко Познановић) п а р о х н е г ос л а в а ч к и, преставио се 20. априла о. год. у Осеку код својих родитеља. Покојни Бранко родио се у Осеку 24. децембра 1864. од оца Совре, трговца, и матере Ане, који су и данас живи и који ову нреголему тугу морадоше дочекати. Гимназијеке науке слушао је у месту свога рођења од 1875—6. до 1882—3. а богословске пак у Сремеким Карловцима од 1883—4. до 1886 — 7. По свршеним бо-

гословским наукама оженио се из Сомбора. Бла женопочивши владика бачки, Василијан Петровић, рукоположио је Бранка у Новоме Саду и то за ђакона први дан Ускрса (24. анрила), а за пресвитера други дан Ускрса (25. априла) 1888. год. Тада је неко време провео у Карлорцима ради веџбања у свештено-дејствима, а по том добио у админиетрацију Петровце у Срему, којом је парохијом администрирао до 8. Фебруара 1889. Одавде се пресели у Негославце, јер је 29. децембра 1888. на његову молбу консисторнјално закључен за администратора те парохије. Црквена општина негославачка заволи га, те га одмах те године 29. јула за свога пароха изабере, те потврђен консисторијално, буде 14. октобра 1890. као такав од преч. г. проте среза вуковарског, као конс.историјалног повереника, свечано инсталиран. Покојник не беше баш кренког телесног здравл,а. У лањској години чешће је иоболевао, с тога мораде за л>убав свога нарушенога здравл.а јесенас походити и Абацију, где се је заиста и опоравио, но вратив се у Негославце, које због тога, што не имашс измене у служби, а које опет због незгодне прошле зиме, по ново се поболи. Он се сиромах отимао, храбрно се и служио своју иаству — што но реч — даже до изднханш. Цветне недел>е о. г. дође у Осек оцу и матери, надајући се, да ће ту уживајући мира и покоја а при том имајући при руци доктора и анотеку, наћи лека своме нарушеном здрављу. Али во .Ђа божја хтеде друкчије. Њега покоси немила смрт у цвету младости му — у 28. годиници живота. Погреб његов беше величанствен. У осечкој цркви опојаше његове земне остатке 5 свештеника: Прота Лазар Поповић, парох белобрдски Миша Велендерић, парох тењски Милан Напрић, администратор чепински Лазар Богдановић, и нарох даљски Душан Магарашевић. У цркви при онелу у кратком говору опростио се с њим друг његов из детињства, администратор чепински, Лазар Богдановић. До хладног гроба његовог одиратила га је силесија грађанства осечког, што се може сматрати знаком, у каквом је ноштовању Бранко у свом родном месту био. Покојни поп-Бранко беше добар и ваљан свештеник, на тек што је почео својски да дела у винограду Госиодњем, тек што је почео цркву своју снабдевати са нужним црквеним утварнма, уграби га немила смрт.