Српски сион

Стр. 324,

„СРПСЖИ СИОН."

Б р . 20.

0ДГ0В0Р КРИТИЧАРУ У 15. и 16. бр. „Срн. Сиона" од о. год. подигао се неки Ј. Д. са свом силом свога критичарскога знања на мој „Кратки Тииик", те изнаша нред читаоце неке погрјешке, које се, најстрожије узето, не могу погрјешкама назвати. И да није г. Ј. Д. истакнуо неке чињенице које јасно свједоче, да му нису ни најмање познате прилике, које су ме приморале, да напишем „Кратки типик", заиста, као противник сваке полемике, ја му не бих одговарао, ма да је своја разглаголствија залио крокодилским сузама наводећи, да „Кратки типик" има толико погрјешака, да их не може побројати, јер му је иростор листа премален, те тако покушао завести читаоце, да мисле о мени и моме раду онако, како он мисли и суди. Но пошто г. Ј. Д. не наведе ни једне погрјешке, која би суштину ма кога нравила кварила, пошто ми не изнесе нити ирстом показа ма једно правило, које би се противило учењу св. наше матере Цркве, а којим би се правилом они, којима је „Кр. Тппик" намијењен, на странпутицу завели, — не могу пропустити, а да не устанем у обрану свога рада од тако дрског нападаја. Трудићу се да будем што краћи. Да обори вриједност „Краткога типика", г. Ј. Д. став.ља нам за узор „Зборник" и „Велику Катавасију" пок. Д. Поповића. Ја особито цијеним књижевни рад пок. Д. Поповића, али, нека ми онрости блажена сјенка његова, кад се сад г. Ј. Д. позва на њега, морам без околишења истакнути, да у наведеним књигама има таквих стварних погрјешака, од којих, кад би се маједна у „Кратком типику" нашла, први би ме г. критичар као нарушиоца св. православља жигосао. Осим тога „Зборник" је скун, па га учитељски принравници због сиротиње не могу да набаве, а „Вел. Катавасија" опет је тако оскудна у црквеннм нјесмама, да ју ученпци због те оскудности не ће да узимају. Дал.е г. Ј. Д. вели, „да сам 3 / 4 „Краткога типика 1 ' свога позајмиоиз „Тнппка*у „Зборнику" Дим. Поповића. Господине критичару! Ако је то истина, што Ви велите, онда су 8 Д „Краткога типика" врло добре, јер су по Вашој тврдњи преписане из „Зборника" „којиће јошдуго остати путевођа на срп. језику за све оне, који га ус требају", — па на што онда плачх, и ()К1данТе, и ксплк Д1Н0ГХ лад „Кратким тиником"?

„КРАТКОГА ТИПИКА". А „да је „Кратком типику" најбоље мјесто уз зборннке за иојање" држим, да сте тиме изрекли само своје мнијење; а да ли је исто оиравдано, то је друга ствар. Велите г. Ј. Д., „да јс писац „Краткога типика" врло мало пажње ноложио, да му књига буде оно, што је требала и за чим је тежила", — на навађате захтјеве, „на које нри писању школске књиге ваља пазити". Па ово сте требали надовезати „по Вашем субјективном увјерењу", јер како видим, из Вас не говори објективност, по што се хватате и за сламку да се неутопите, и приговарате самој ствари и у ономе, што у истину не стоји. Но <Ц1о! ћопппев, 1о1 8еп1епИае; па тако је и овдје. Нека Вам буде то весеље! 0 системи и методу имали су изрећи своју они, од којих је зависио живот „Кратког типика"; а што се тиче „темељног иознавања предмета", — не наведосте нам ниједног иравила, којим би се рушило моје знање иравила црквеног. Прелистајте књиге, које нам на углед износите, па их сравните са „Кратким типиком", па реците „ни по бабу ни по стричевима", гдје се налазе такве погрјешке, које кваре садржај књиге „којом нисте ради, да се младим људима иамет затупљује и задаћа отештава", — које би дакле младе људе на пут проти учењу св. наше цркве навести могле! Врло сам добро знао, за кога пишем „Кратки типик", па кад би и Ви знали, да често ступају у учитељску школу и такви ученици, који, кад полажу пријамни испит, не могу да се сјете, кад су поеледњи пут као ђаци били у својој св. цркви; кад би Ви знали, да такви ученици не знају ни мало „Господи помилуј", а уз то не знају ни читати црквене књиге, већ се мора ночети са „букваром", — кад би Ви, велим, све то знали, не би ми никако могли подметати сумњу, „да нисам имао на уму ни дотични нредмет, ни ученике, који ће гаучити". Оваке ученике нриправити, да буду за пијевницом „евојп", да знаду сваки покрет свештеников, да као појци не погрјеше проти правилу црквеном, — није лак посао. Дати таким ученицима у руке књигу, која има еијасет правила, која је може бити два и три пут дебља од „Краткога типпка", не смије се, већ им се мора дати уџбеник што једноставнијн, краћи, алп уз то што је могуће потпунији, нрема потребама њиховим,