Српски сион

Стр. 344.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 21.

парохије, верних, самог евештеника као приватног човека и т. д. Још из цркве, приликом исповедања, поздрављен је телеграФСки високопреосвештени госп. Епископ Никанор и замољен за архијерејски благослов, на које је господин Епископ одмах одговорио: „Примите сви моју усрдну захвалиост на синовњем сећању као и мој архијерејски благослов. — Никанор." Како нас дивно изненади то неколико речи! Као да слушасмо онај мили баритон-глас свога дијецезана, који искреним а китњастим речима кроз уши управо у срце улази — па као из једног гласа загрмесмо: „Живео љубљени владика" ! У х / 2 10 часова скуписмо се сви у месну вероисповедну српску школу, а у 10 часова отворп председник но старешинству госп. прота седницу и поздравивши присутну браћу позове их, да бирају часнике збору, на које су акламацијом изабрани: за председника протојереј Навле Н. Јовановић, за подпредседника Светозар Нетровић парох В. Семиклушки, за перовођу Јован Гавриловић црнобарски, а за одборннке пароси : Јован Крсниковић кетФељски, Миша Путннк сентпетерски, Андрија Путић ерп. чанадски, Петар Маринковић ђалински, Светозар Поповић м. чанадски и Југ Станикић новосентивански. Расправљани су ови предмети: 1. Претрес „Нацрта правила за удружење српског свештенства у митрополији карловачкој". — Решено је: да се тај нацрт у целости онако прими, како га је у конФеренцији карловачкој од 23. марта 1892. донео одбор за припремну радњу око остварења свештеничког удружења. 2. Саветовало се о познатом меморандуму брата Светозара Петровића, како да се у тој ствари енергичније поступи, те је закључсно једногласно, да се исти меморандум уручи обојима посланицима нашега среза с одлучном жељом и захтевом, да га у првом сабору, који долази првом нриликом за претрес иредложе. 3. На трећем месту већало се о томе, како да се што нре оснује свештеничко-удовички фоид . — Кад номислимо са каквим грозним теретом на срцу леже српски свештеник у гроб, сећајући се своје јадне породице, којој је у паследство оставио иоштено српско име и крајњу сиротињу; кад се сетимо оних грозних мука, које мора да пати душа умрлог српског свештеника — родитеља облетајући око дома

своје јадне породице и гледајући своју малољетну незбрпнуту децу, како их сиротиња на свашта наводи, или да их срећним случајем створи људима или да њима нуни државне ансане, — онда неће бити ништа чудновато, да су о том предмету сва скупљена браћа у више пута говорила и даје дебата трајала пуна два сахата, те се напослетку усвоји предлог брата Јевте Петровића, капелана батоњског, „да се умоли високопреосвештени Господин Епископ Никанор, да сазове општи свештенички збор целе епархије темишварске, да о тој ствари всћа, и то ради лакшег посла, само за своју дијецезу специјално", с допуном председниковом „да овај данас изабрани одбор и часници израде нацрт и да се онштем збору као предлог поднесе". Молим штоване читаоце, да не разуму крпво овај нредлог. Ми се нипошто не мислимо делити од осталих дијецеза — та данас се на удружењу ради, — но само толико мислимо, да ће се много пре доћи до споразума, ако свака дијецеза најире за себе према својим приликама изради правила, а један заједнички велики одбор свих дијецезалних зборова из донесених правила да изради заједничка правила. И нехотице ми се натурује помисао, како су нас у ч и т е љ е претекли у ч е н и ц и нам, наша једноверна браћа Румуни: да .не узимамо у обзир друго што, доста је да наноменемо, да они давно осећају благодетне последице свештениЧкО-удовичког Фонда! 4. Напослетку је збор једногласно замолио госп. проту, да предложи епархијском административном одбору, да унути црквене општине, да од сада свештенству, када званично на нозив ван места иде — кад је то већ п учитељима досуђено — подвоз, односно накнаду за исти но километру, са пристојном дневницом издају. Како вшне нико није имао нншта да предложи, то председник захвали скуиљеној браћи на показаној ревности, потпише са перовођом и одбором записник и у 1 сахат по подне закључи седницу, на што му браћа братски отпоздравише: „живео председник"! У г и 2 био је у великој гостионичкој дворани заједнички ручак, којом је приликом госи. ирота наздравио високопреосвештеном госп. Епископу Никанору, Јован Гавриловић проти а прота свој скупљеној браћи. У 3 сахата по подие се браћа братски загрлише и растадоше, да се до скора у великом збору опет виде! Ц—ц.