Српски сион

С ТР . 334.

,„СРПСКИ СИОН."

Б Р .,21.

орошава у борби за све, што је Богу мило, а иред људима часио и поштено. А то тројство врлипа хршићанских само је онда стално и снажно у тројству човекове душе — уму, српу и устима — кад га огњем, ватром и иламеиом дарова и п благодати своје очеличи, прекали и осиажи св. Дух. А тројство човекове душе само је онда сигуран и непопустљив кивот и ризница небеских честица аиђелскога живота, — истине, добра и љубави — кад га учврсти јединством склада, и испуни силом и снагом небеске моћи — одушевљењем — Дух свети. Па ако ваша молитва данас заиета чезне за тројетвом врлииа хришћанских, ако ваша пеема заиста слави данас сиду и свемоћ благодати св. Духа, ако данашња слава ваша заиста призива тројству душа ваших помоћ, сиагу и утеху св. Духа, Његову небеску луч одушевљења, онда, браћо, нисте бадава просули по храму овом траву иевину, а искитили га цвећем мирисним и лепим. Таква песма, молитва и слава духовска нросуће и у вама, — та и ви сте храмови божји — певиност истине, леноту добра, мирие љубави, а осветлити вас лучем одушевљења, које ће вас подићи у оне висине дарова Духа светога, до којих лаж не допире, еа којих се у зло пе еилази, у којима вера, љубав и нада све новом и јачом снагом опасује и ум и срце, а уета човекова испуњава „премудрошћу" да сваку силу вражју иобедити може и одржати јединство тројства душе човекове силно и јако у јединству тројства врлина хришћанских: истине, добра и љубави. У човеку је некад било то тројство душе му свето и складно, створено милошћу Творчевом но образу и подобију бож.јем; озарено изобилно благодаћусв. Духа, рад' живота вечног. Али је тај образ човек одбацио са себе ири првој заповеди божјој, а подобије то развргао првим грехом непослушности своје у рају, те тако растројио јединство душевног тројства у себи; анђелски склад једипства тог поништио ирисилиим осећајем слободе, претераном самосвешћу самосталности своје.

И ум је човеков почео да смишља бе.ч срца, а реч му кидисала без Мисли и без осећаја. Ум поче да лута, језик дл лаже. а срце да греши. У растројству тројства тога, душевкп живот човеков и данас је већином без .духа. А за то: нитије мисао висока, нити реч чврста, нит' осећај силан. А шта је нама, браћо, потребно; шта ли ми желимо и шта ли бива код нас, међу нама и с нама, Срби браћо ? Да ли тројство врлина; јединство :ш. или растројство тројства душевног, у ждвоту појединца и народа целог? Да врлина светли, а зло поннжава, да једииство снажи а растројство шпнтл, те да је ово штетно, а оно корисно л потребно, и самцу и целини народној, не ћу да иаглашујем. То је и тако јасно. Шта иојединац жели себи, нећу. да погађам. Али како иојединци желе народу своме. општему добру, општој цели, иа баш онп, од чијих жеља, у делима иосведочешш, у многоме зависи та цел, то знамо по томе, што видимо све како бива код нас, међу нама и с нама, у народу нашем и животу његовом. Да проговоримо коју од срца и о томе. А ево зашто баш данас. Данас — јер су данас Духови. Пун духовитости и диваи је данашњи празник, јер звачајан и од иресудннх догађаја у животу Христове цркве је д^нашњи дан, којег тако весело, у цвећу мирисном, слави црква Христова. У данашњи дан испуипло се обећање Учитеља Христа дано ученицима: „да ће послати обећање очево на њих, а онн да седе у граду Јерусалимском, док се не обуку у силу с висине." У данашњи даи сишао је Дух свети у виду огњених језика иа ученике Христове У Јерусалиму . . . „иЈрошаше просскфД/А " и КУСТХ НД1'/, ШЕЛака, ЛрОШЈАИ ОГИК 11рОСК 'к||к\аи т'к \'х, и шдожд/ЛАМ плалиик." У данашњи дан су ученици Христовн, „Н6КНИЖИК1А л\8дрости" научсни, „ркшлри БОгослокцу " постали и Аностоли Христове мисли, истине и науке, Његовог „дела," Његове цркве. Видећи „сск; •/■. истиинкш", примивши „Д^а искесиаго," нашавши „к -кр!? истинм8к>,"