Српски сион

вр. 21.

„СРКСКИ СИОН."

С тр . 335.

оружани силном речи, а запаљени огњем одушепљења, обучени у „еилу с виснне" ношли су данас и ночели Аностоли „но свом свету да проповедају Јеванђеље свакоме створењу и да науче све народе, крстећи их у име Оца, Сина, и св. Духа." Да проповедају сваком створењу ј едно, да науче све народе једноме Јеванђељу. Томе их је у данашњи дан св. Дух научио, томе јединству упутио, за такво Апостолство „шст'киио" својим анђелима, „кои)р8жио" оружјем правде своје, „атрддио" истином својом, „сок/иодио" их силом својом ,,с' више." 0 „царк> непеснкж, ут-кшитЈ/ио, дбше истинкц иже кезд'к сми и кса исполнааи," неисцрпна је ризница твоје благодати, неизбројано је богатство твојих св. дарова! Небеска је светлост огња твога, сунчана је топлота пламена твога. Силан је онај, кога „оросн"тај огањ, непобедив оиај сваки, кога „одожди" пламен светости и благости. премудрости и свемогућства Твога. А таква „роса", а таква „дажда" епаела би само њиву народне ми среће и живота, осушену и просушену већ пакленом жегом заблуда, себичности, безумља и сујете, нокора и раздора И кад те молим данас „пречисте, нескссрнЕ, кезначалне, некидњие. непостижи/ие, неизс/гкди/ие, непрелгкнне, пепоскди/ие, неизчетне, незлокике 1 т осподи"! и славим с народом мојим, молим те, као што ти се молим дању и ноћу, нри свакој помисли на народ мој : „не рдди прдкдх наших& но ради /иилости ткоел и цнд (>и >тх ткои ; \'х . . . коз.н г кри кеззакачГ|'л наша федротдлш тконлш, сопротикх постлки кездн!> федриггх ткои^х /иножесткВ согр*кшен|'и нап1И\ - х . . и . . д8\к прел\$дрости ткоел подлждк по/икшшшелгл, дб\к рлзб/иа дарВди кез8лГпо, д8\'олгл стра\а ткоегчџ ц)скнн д'кла и д8\ - к праккж ач;ноки рг/, \-трок'к" народа мога . . . „ нас-л же кск\-А единагцЈ хл^кка п чаши причафак>цн1 ](с/ј\ соедини др^гх ко др8г8 ко единаги; д8\а кса тагш прнчастТе" . . . „простри ксклгл нл/их р8к8 П0Л10ЦЈИ, прТилш /иолиткб с'Т|о гака' ка дило прТлчтиое". А зашто се ја тако молим Богу, молим св. Духу? За то, јер видим шта све бива, као што рекох, код нас, мећу нама и с нама.

Не могу то све данас и овако да набројим. Требало би ту не само речи, него и суза многих, јадања дугог. На и ако ме срце боли, и ако ми суза туге навире, и ако ми се душа разбија о вале горких уздисаја, кад о свему томе смишљам, — данас нећу да јадам и сузим, народе мој, него ћу ти рећи од срца што умем, не би ли ме саслушао, а и послушао. Чуј ме! Док није св. Дух обукао ученике Христове у „силу с висине," нит' схватише нит' разумеше све што им Христос дотле говораше. Сумњали су, бојали се и колебали, бегали и одрицали, не вероваху и не познаваху. А после силаска св. Духа на њих у Јерусалиму, крвљу су потврђивали веру своју, мучеништвом љубав, а емрћу паду своју у Христа, ЕБегово Јеванђел.е и нобеду Његову над смрћу, лажју, неправдом и злом сваким. Па кад то знамо, а себе погледамо, какви смо у мислима, у речима и осећајима својим, у животу своме лиуном и иародноме, зар не ћемо ником поникнути, ма и обореним челом признати, да емо ми јопг далеко од свога „ Јерусалима" ; да у нама ие гори, да нас не греје и ие освећује дух, благодат св. Духа? Ум једно, уста друго, а срце треће хоће и чини. За то се истина не познаје, за то се дволичи, за то се греши. За то сумњамо и сумњичимо, за то злобимо и злурадимо, за то нред истином стрепимо, а у себичности се превијамо као прв по прашини, за то нас тело нритискује к земљи, за то се ие подижемо са земље к иебу, од себе — к Богу, од свога — к народном, општем и божјем. За то се често истиие одричемо, за то у добру малаксавамо, у љубави се колебамо. За то „иа језику мед, а у срну јед", на перу све, а на делу — ништа. За то у устима вера, у срцу безверије; у речима роДољубље, у животу себичност; у добру јунаштво, па муци издајство; у говору свако добро, а на раду само зло. За то на језику вера, црква, народ, а на делу и иа раду, у животу мпогог само „ја", и на уму и на срцу себичност ил' ова ил' она. . . . *