Српски сион

С тр . 340.

„СРПСКИСИОН."

Б р . 21.

На уласку у порту дочекало је Његову Светост свештенство у орнату на челу са окружним протоиресвитером г. Јоваиом Б о р о т о м, са чирацима и рипндама, те пошто је Његова Светост г. патријарх узео крст у руке, ушао је у храм, кроз шпалир дечице жеиске у бело обучене, иа молитву, коју је дивним појањем спасовског ирмоса кор гимназије новосадске пратио. Пошто је Његова Светост г. патријарх целивао трапезу п помолио се Богу, стао је у архијерејски сто и ту га је са амвона поздравио г. прота Јован Борота говором значајним, нриводећи у паралелу посету храма овога од стране Његове Светости г. патријарха Георгија са посетом патријарха ЈосиФа Рајачића 1851. п сравњујући оно доба када је Сентомаш, након жалосне 1848 —1849. год. још у рушевинама био, са данашњнм добом, када је у цвету развитка и благостања. Његова Светост патријарх нагласио је, да је са вољом дошао у историјски знаменито место ово и радује се, што јс Сентомаш изишао на сусрет љубави његовој са таком истом љубављу. Свака реч Његове Светости пропраћена је са дуготрајним „живео" од народа, кога беше црква дупком пуна и који је недахнимице пратио очима свакп иокрет архипастира свога и тако рећи гутао сваку његову очннску реч. Из православне цркве је Његова Светост г. патријарх са свом свитом отишао да носети католичку цркву, где је свечано дочекан од општине католичке на челу јој са парохом и протом г. Матушем. Одатле се Његова Светос.т г. патријах вратио у за њега спремљени стан у кући велепоседника, великог поштоватеља и нријатеља светог патријарха г. Лазара Дунђерског, где је поздрављен од целе породице домаћинове. — Ту је одмах свети патријарх примио подворење: свега искупљенога свештенства из места и околине, које је похитало глави својој и народној, да се у синовњем поштовању иоклони, сентомашког црквеног одбора и про®есорске колегије српске вел. гимнасије, на челу јој са управитељем В. Пушибрком. Силан народ је непрестано стајао пред станом Његове Светости и множио се гомилама заузимајући простор између цркве и пијаце све до ј / 2 9 сати ј вече, када се из читаонице српске кренула бакљада са музиком у част високом госту. Море од пламена кретало се импозантно улицама од читаонице до стана Његове

Светости. Урнебесно „живео патријарх Георгије" проламало је небо и никад није престајало за читав сат осим за мало онда, док је у име одбора за приређивање дочека Његову Светост поздравио учитељ г. Нестор Миковић говором, који је још више распалио одушевљење према високом госту, и док је Његова Светост одговорила на тај поздрав препоручујући народу и пастви својој: љубав, братство и слогу и обраћајући му пажњу на то, да се чува пустолова и лажних учитеља, који у раздору и неслози траже основе бистисању своме. После овог говора се бакљада кренула те се уз бурно клицање „живео патријарх" и уз дивне ватромете вратила натраг у читаоницу. — Свет је и даље остао пред станом ЊеГове Светости, где је за време вечерања високог госта свирала војничка музика. На вечери са Његовом Светости била је и свита му сјајна са члановима проФесорског тела новоеадске гимназије. Народ је дубоко у ноћ слушао музику и једва се тек после 11 сати разишао да се одмори. —- На Вазнесеније је била архијерејска служба, на којој су уз Његову Светост чинодјејствовали: архимандрит Платон Телечки, протоспнђели: Исак Дошен, Герасим Петровић мандатар и Гаврило Змејановић, игумани: МитроФан Павловић и Мирон Ђорђевић, сџнђел: Герман Опачић, конс. бележник Сергије Шакрак-Нинић, војени капелан Мирон Панаотовић, свештеници: Шандор Поповић, Иван Тешић и ђакони: Лукијан Богдановић и Георгије Видицки. На кору је појао кор гимназије новосадске. — Велнка цркВа сентомашка једва је могла у се примити најмањи део побожног света, који је нохитао не само из места него и из околине, да види и чује поглавицу цркве своје. — Његова Светост г. патријарх нред сам почетак литургије изговорио је врло лепу и поучну проповед, у којој је сакуиљеном силном народу очински на срце стављао неговање праве хришћ. побожности и красних врлина, а избегавање свакога зла и иорока. Говор овај пропраћен је бурним „живео". Када је отпочела божанствена литургија уз дивно појање гимназијског кора, са свачијег дица у цркви си могао читати неку вишу душевну радост, коју може растумачити само душа одана светој вери и представницима јој и срце чисто и ненокварено, које се загрева дивним нашим црквеним појањем, које је још дивније онда, када га