Српски сион

Бр. 22.

„ОРПСКИ СИОН."

(ЗТР. 351.

ГЛАВА VII. Прелазне и заглавне установе. §. 67. Код ирвога устројства дисциплипарних судова бирају се чланови тих судова на преме, док траје перијода оних црквено-управних и школских власти и оргаиа, који их бирају. §. 68. 'Роковн установљени у овој уредби не могу се продужити. Поднесци закагањени имаду се уреда ради одбити. §. 69. Ова уредба не важи за учитеље српских народних вероисиоведних гакола, за проФесоре великих српских гимназија у Карловцима

и Новом Саду и проФесОре богословских училишта и семеништа. §. 70. Ова уредба ступа у живот, чим буде нотврђена од највишега места и надлежним путем обнародована. Ова ће уредба ваљати и за виееће дисциплинарне истраге/ које у време, кад она ступи у живот, не буду јоште регаене у првој молби. Из седнице саборског одбора, држане у Карловцима 26. марта (7. априла) 1892. ГЕОРГИЈЕ с. р. Патријарх. 'С^

НЕЗВАНИЧНИ ДЕ0. ЗАШТп НАШ НАРОД ОЛАБО ИДЕ У ЦРКВУ? (Свршетак.)

троповедчјте реч Господљу, иародпи свештеници, али се и сами владајте према тим реч 'Ш Ч 5 вбјим. "Угледајте се иа оиог иастира, који „што каже ином, и сам својијем иотврђује чипом". СЗкразх кКди В'крНК1Л1Х СЛ0К0Л1Х, ЖИТ1М1Х, /1|0[;0В110, д 8 \0Л1Х, к'к()01о, чистото1о — рече иохвала васељепска, св. Ап. Павле у I. Тим. 4, 12. А Спаситељ је заповедио: Таки> да проск'ктитсА св^ктх каша прсдх челок-кки, гаки> дл кидатх кашл дижрлА д'клл (Мат. 5, 16)! Нарочито би се ваљало клоиити оних многих огорчених личних и партијских зађевица. Оно, пе може човек рећи, е је у данагањпм нагаим временима, где се већ не штује вигае у маитији и појасу одмах и личиост свегатеникова, том разлогу Бог зна кол'ко крив сам свегнтеник. Али игтк примећујем, да би ти призори требали да су бар гато ређи — ваљало би да их свегатеник избегава својом увиђавиогаћу и попустл>ивогаћу. Та он је апостол мира и братске љубави, који би ваљало да се строго угледа на љупку питомост Богочовекову, којој су се дивили и сами Фарисеји. А и св. Ап. Павле вели у својој послаиици к Филипљанима (4, 5): Кцотостк клша

разблгаа да к!Јдетх кскл1Х чЕлок'кки>Л1х. — Елажсни кротцји, гаки> тји иасл г кдл\тх зм1лк>! Јога ваља свегатеник ако је у опнгте рад какову уснеху — да је одан пастви својој са неизмерном љубавл,у и предусретљивогаћу. Јер свештенпкова дужност није само служен.е у цркви и проповедање у њој, него он ваља даје и пастир у правом смислу те речи, да је душестаратељ своје пастве, па да се богме бриие и о твезииом телесном добру. Свегатеиик дакле ваља да је и пријатељ, утегаител, и помоћник сиротиње, нотигатеиих и ббних, вргаећи око и,их, колико само може, дело милостивога Самарјаиина, а све но унутству Спаситељеву, који онако љубљагае сиротињу. А и гата ће речи без дела? Оне те гата впгае могу довести у тај Фатални положај, да ти се може рећи: К(мч8 иси/клисА салгл (Ј1ука, 4, 23), па гата си онда учинио, гата-ли ћеш тада ? Ваља дакле да свештеник крај савесног обављања својих дужности проводи уједно и савестан свештеиички живот. А узживи-ли тако, доћи ће и до лепога имена у своје пастве и до н.езипа страхоиоштовања, и нред његовом ће речи — као од мађије какве — падати многа и многа препрека, *