Српски сион

С ТР . 357.

садржај те пресуде, и на супрот налогу дотичне власти, у матрикуле не уведе. 53. §. XV. зак. чл. од 1879 год. не говори додуше о злоупотребама прп вођењу матрикула, али стоји у свези са 1Л31. зак. чл. од 1868 год., о крштењнма, даље са децизијама курије и минист. наредбама, с тога га ево доносимо у целости: „§. 53. Ко малолетну лпчност испод 18 година, насупрот наређељу ЕШ. зак. чл. од 1868 ирими у другу коју вероисповест — казни се затвором до два месеца и новчаном глобом до 300 Форината." По гласу 46. §. ХК зак. чл. од 1868: они који при жеиидби ког војно-обвезног младића са грешном и кривом намером учествују, казне се затвором до три месеца н новчаном глобом до 500 Фор., која глоба нде у оншт. сиротињски ФОНД. б.) Наредбе. Окружна наредба министра правде од 10-ог јануара 1871 год. број 17814 о надзору над вођењем матр. записника гласи: „Пошто нротоколи крштених, венчаних и умрлих, даље изводи из ових, — које по 3. §. XXIII. зак. чл. од 1827. на то овдашћени званични органи издају — но нашим законима и судској пракси јесу документи, који по садржини својој имају нотпуну доказну силу: то су они у многим и врло важним одношајима грађанског живота услов нравне сигурности, а често и једина гаранција исте. Банредна важност ових књига и извода већ сама ио себи оправдава онај интерес, којим је држава и влада упућена, да доставерност тих до-

кумеиата одржи и осигура, да се неби породице нехотичним погрешкама или злоупотребама при вођењу књига и истављању извода узнемириле, да не би дал>е грађанско стање, условљено од рођења, иостало неизвесним, и да се најпосле право наследства пе би изложило опасностима, које се доцније или никако, или тек тешко одстранити дају. Ту је дакле највећа контрола нужна, како би се грађанска и политичка права појединих, која су од рођења условљена, сачувала и одбранила, и како би се иокушаји на изигравање и извртање закона за војничку обавезу, предупредити могли;јер се не може допустити, да се законом изречена општа војничка обвезност разним злоупотребама око издавања извода осујети. Пошто је по постојећим законима и по обичају предходна контрола врло слаба: то је тим важнија она једина врста државне контроле, коју су нозвани судови да воде услед пријава, које им се о злоупотребама тим учине. С тога је министарство правде наредбом од 10-ог јануара 1871. број. 17.814 наредило, да се, — ако би првостепени суд у случају пријаве због злоупотреба матр. записника или извода из њих отпочео истрагу, и донео решење, којим се истрага систира или обуставља, или донео ма какову иресуду у таким стварима, да се така пресуда или решење има увек ех оД'о подастрти кр. Табли на надлежно расуђење." Г. В.

НЕШТО 0 КАТПХШИСУ ПЕТРА МИЛОРАДОВИЋА.

Вдчокојни Ковиљски архимандрит, Јован Рајић, у својој „Историји Катихизма", коју је у иреводу нз црквено-словенског рукописа издала књижара браће Јовановића у Панчеву у 95. свееци евоје „Народне Библиотеке/ на страни 37. говорећи о одбаченој од стране државне власти омологијп Ненадовића вели: „онда ноднесоше мали катпхизам од једанаест листова, што , га је сачинио у Хали г. Петар Милорадовић,

медицине доктор, а г. Путник нреписао; то протопресвитер Карловачки преведе са латинског језнка на славенски. — — — Но исти исту иочаст прими као и омологија". Катихизис тај Петра Милорадовића дошао ми је ово дана до руку. Он је штамиан у Хали на Сали на латинском језику под овим насловом: Ог11]0(1охае Пс1еГ саШоНсае аГг^пе аров^оПсае есс1е81 ае 0Г1еп1аН8 §таесапае 1) о ' ј .: т а 1 а роНога е! ас! 8аћЦет ае^егпат сгесИћх регпесе»8апа 111 пвит